Љубомир С. Јовановић — разлика између измена
м Bot: formatiranje referenci; козметичке измене |
м разне исправке |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Родио се у [[Ужице|Ужицу]] 1877. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је птрава на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због [[мартовске демонстрације|мартовских демонстрација]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] бежи у [[Земун]] који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]]. Након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]]. Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља студије успут се бавећи новинарством. Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан. Био је покретач и уредник листа [[Пијемонт]]. По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Рањен је у колено након чега се у болници у [[Скопље|Скопљу]] заразио колером од које је умро [[1913]]<ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar |
Родио се у [[Ужице|Ужицу]] 1877. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је птрава на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због [[мартовске демонстрације|мартовских демонстрација]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] бежи у [[Земун]] који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]]. Након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]]. Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља студије успут се бавећи новинарством. Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан. Био је покретач и уредник листа [[Пијемонт]]. По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Рањен је у колено након чега се у болници у [[Скопље|Скопљу]] заразио колером од које је умро [[1913]]<ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
Верзија на датум 28. март 2013. у 01:02
Љубомир С. Јовановић „Чупа“ је српски новинар и национални револуционар.
Биографија
Родио се у Ужицу 1877. Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Београду. Уписао је птрава на Великој школи али му је студирање ометало политичко деловање. Године 1903. због мартовских демонстрација у Београду против Александра Обреновића бежи у Земун који је тада био у саставу Аустро-Угарске. Након Мајкског преврата враћа се у Србију. Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се чети Аксентија Бацетовића Бацете и одлази на Козјак као штабни четник. По Бацетовићевој погибији 1905. враћа се у Београд и наставља студије успут се бавећи новинарством. Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. и њен члан. Био је покретач и уредник листа Пијемонт. По избијању Првог балканског рата одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. Рањен је у колено након чега се у болници у Скопљу заразио колером од које је умро 1913[1].[2]
Извори
- ^ СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Srpsko Nasledje, Приступљено 28. 3. 2013.