Доњи дом Канаде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. март 2013. у 18:35

Дом комуна Канаде (енгл. House of Commons of Canada; франц. Chambre des communes du Canada) је доњи дом Парламента Канаде.

Историја

Дом комуна је био установљен 1867, када је Парламент Уједињеног Краљевства донио Уставни акт 1867, ујединивши Провинције Канаде (које су биле разједињене на Квебек и Онтарио), Нову Шкотску и Њу Брансвик, и на тај начин формиравши јединствени федерални Доминион Канаду. Нови Парламент Канаде се састојао од Сената и Дома комуна, који је био формиран према моделу британског Дома комуна. Трећи формални чинилац у Парламенту Канаде је био монарх, кога је у земљи заступао генерални гувернер Канаде. Парламент Канаде је био формиран према вестминстерском систему, односно према моделу Парламента Уједињеног Краљевства. За разлику од Парламента Уједињеног Краљевства, надлежности Парламента Канаде су биле искључиво везане за федерални ниво, док су све остале законе доносили провинцијски парламенти.

Парламент Канаде је остао потчињен Парламенту Уједињеног Краљевства, врховном законодавном ауторитету цијеле Британске империје. Постао је независан у одлучивању тек након Вестиминстерског статута 1931, након чијег доношења се акти Парламента Уједињеног Краљевства више нису примјењивали на Канаду, осим пар изузетака. Ови изузеци су отклоњени Канадским актом 1982.

Састав

Дом комуна је састављен из 308 чланова, и сваки од њих представља један изборни округ. Уставни прописи налажу да мора бити најмање 295 изборних округа, а данас их је 308. Посланичка мјеста су пропорционално распоређена по броју становника у провинцијама. Због неких уставних одредби које налажу минимални број посланика, дешавају се и одступања од равномјерне заступљености по броју становника. Као резултат тога, мање провинције које су имале пад становништва су превише заступљене у Дому комуна. Нпр. провинције Онтарио, Британска Колумбија и Алберта су премало заступљене што је у супротности с бројем њиховог становништва, док су осталих седам провинција и превише заступљене. Провинцијске граничне комисије су задужене да повлаче границе између изборних округа. Територијална заступљеност је независна од броја популације; свака територија има право на само једно мјесто.

Квалификације

Према Уставном акту 1867, Парламент Канаде је овлашћен да одреди квалификације које морају посједовати чланови Дома комуна. Садашње квалификације су одређене Канадским изборним законом, који је донесен 2000. године. Према закону, појединац мора имати право гласа да би се кандидовао за посланика, и то до онога дана када је поднио кандидатуру. Малољетници и они који нису држављани Канаде не могу бити кандидати. Канадски изборни закон такође забрањује затвореницима да се кандидују на изборима, али им допушта право гласа. Надаље, појединци који су осуђени за изборни криминал имају, након пресуде, забрану у трајању до пет година да се кандидују за посланика.

Закон такође забрањује неким функционерима да се кандидују за Дом комуна. Под овим функционерима се подразумијевају чланови провинцијских и територијских законодавних тијела (иако ово није увијек био случај), шерифи, краљевски тужиоци, већина судија и изборни функционери. Главни изборни функционер и замјеник главног изборног функционера (налазе се на челу Изборне комисије) имају забрану не само да се кандидују, већ и да гласају. Према Уставном акту 1867, чланови Сената такође не могу постати чланови Дома комуна, и народни посланици морају поднијети оставке уколико су именовани у Сенат.

Види још

Спољашње везе

Званична страница Парламента Канаде

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 Дом комуна је био установљен [[1867]], када је [[Парламент Уједињеног Краљевства]] донио [[Уставни акт 1867]], ујединивши Провинције Канаде (које су биле разједињене на [[Квебек]] и [[Онтарио]]), [[Нова Шкотска|Нову Шкотску]] и [[Њу Брансвик]], и на тај начин формиравши јединствени федерални [[Доминион Канада|Доминион Канаду]]. Нови [[Парламент Канаде]] се састојао од [[Сенат Канаде|Сената]] и Дома комуна, који је био формиран према моделу британског [[Дом комуна|Дома комуна]]. Трећи формални чинилац у [[Парламент Канаде|Парламенту Канаде]] је био [[Монархија у Канади|монарх]], кога је у земљи заступао [[генерални гувернер Канаде]]. Парламент Канаде је био формиран према вестминстерском систему, односно према моделу [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]]. За разлику од [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]], надлежности [[Парламент Канаде|Парламента Канаде]] су биле искључиво везане за федерални ниво, док су све остале законе доносили провинцијски парламенти.
-[[Парламент Канаде]] је остао потчињен [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламенту Уједињеног Краљевства]], врховном законодавном ауторитету цијелог [[Британско царство|Британског царства]]. Постао је независан у одлучивању тек након [[Вестминстерски статут 1931.|Вестиминстерског статута 1931]], након чијег доношења се акти [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]] више нису примјењивали на [[Канада|Канаду]], осим пар изузетака. Ови изузеци су отклоњени [[Канадски акт 1982.|Канадским актом 1982]].
+[[Парламент Канаде]] је остао потчињен [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламенту Уједињеног Краљевства]], врховном законодавном ауторитету цијеле [[Британска империја|Британске империје]]. Постао је независан у одлучивању тек након [[Вестминстерски статут 1931.|Вестиминстерског статута 1931]], након чијег доношења се акти [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента Уједињеног Краљевства]] више нису примјењивали на [[Канада|Канаду]], осим пар изузетака. Ови изузеци су отклоњени [[Канадски акт 1982.|Канадским актом 1982]].
 == Састав ==