Милан Јовановић Батут

За другу употребу, погледајте страницу Милан Јовановић.

Милан Јовановић Батут
Милан Јовановић Батут
Датум рођења	(1847-10-10)10. октобар 1847.
Место рођења	Сремска Митровица  Аустријско царство
Датум смрти	11. септембар 1940.(1940-09-11) (92 год.)
Место смрти	Београд  Краљевина Југославија

Милан Јовановић Батут (Сремска Митровица, 10. октобар 1847 — Београд, 11. септембар 1940) је био је лекар, универзитетски професор, утемељивач Медицинског факултета.

Биографија

Био је уредник Српског архива за целокупно лекарство и листа Здравље. Био је председник Српског лекарског друштва, Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, Главног санитарног савета. Био је ректор Велике школе у Београду.

Милан Јовановић Батут родио се у Митровици, у Срему предреволуционарне 1847. године, лицем на михоњдан био је десето дете од једанаест у низу, Митровачког трговца Константина Јовановића и његове супруге Марије Грковић родом из познате Јаковачке породице Грковић.

Биста Милана Јовановића Батута

Tu je u~io i osnovne {kole i prva dva razreda realke. Tre}i razred je poha|ao u grani~arskom Pan~evu, a ostale razrede, potomu, u svetlozarnim Sremskim Karlovcima. Maturu je polo`io u Osijeku, a medicinu svr{io s velikim uspehom u Be~u. Bio je kao prakti~an lekar radio u Somboru, gde je 1880. godine pokrenuo prvi srpski medicinski list Zdravqe. Iste godine pozvat je na Cetiwe za {efa saniteta i upraviteqa dr`avne bolnice. Praktikovao je na Cetiwu dve godine, prokrstariv{i na kowu Crnu Goru, ali ne odustaju}i od Zdravqa. Krajem 1882. godine vratio se u Srbiju, odatle ga kao najsposobnijeg po{aqu u inozemstvo na izu~avawe higijene i sanitetske struke. Do 1885.godine je boravio u inostranstvu u Monaku kod dr Petenhofera i Vojta, u Berlinu kod slavnog Roberta Koha i Votsen ^ejna, bio je i u Londonu i u Parizu kod ~uvenog Luja Pastera. Vrativ{i se u Srbiju namerio je da osnuje higijenski zavod u Beogradu, no bezuspe{no. Vratio se u Novi Sad gde je `iveo kao slobodni kwi`evnik. Dve godine kasnije, izabran je za profesora higijene na Velikoj {koli, gde je ostao niz godina, ure|uju}i i Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. Kod Roberta Koha, ponovo je boravio 1891. godine, gde je prou~avao novi lek protiv su{ice. Jo{ kao |ak gimnazije u Pan~evu pisao je pesme budnice i bavio se estetikom. Kasnije se odao i kwi`evnoj i inoj kritici, u Pozori{tu, u Letopisu Matice srpske, pisao je i putopise po raznim novinama. Dr Batutovo prvo ve}e delo, samostalno {tampano jeste Zdravqe i napredak na{e djece, koje je nagradila ~asna starina Matica srpska. Devet sve{~ica Narodnog qe~nika je objavio u odseku 1881-1882. godina, a ove potowe i Pouku o ~uvawu zdravqa. U nacionalnoj biblioteci, s dr Batutovom ru~nom posvetom, nalaze se i Bukvica zdravqa, Bukvica bolesti, Brani~ od zaraza, Nedjeqa i praznici i kwi`ica Pijanstvo. Sve se to pojavilo i u Kowovi} evoj biblioteci kod Matice srpske. Ostale dr Batutove popularne kwige su: Gra|a za medicinsku terminologiju, Pouka o ~ovje- ~ijem tijelu, Pro{lost, sada{wost i budu}nost higijene, Na{e dnevne pogre{ke, Seqa~ki hleb i zadru`ne pe}i, Seqa~ka posteqa, Seqa~ka ku}a, Jektika, Preporo| aj, Bukvica za veselu bra}u, Kako se na{ narod hrani i ~uvenom Medicinskom re~niku, kamu-temeqcu za svako budu}e pisawe o tomu u na{em malenom jeziku.== Спољашње везе ==

• Институт за заштиту здравља Србије