Жарна ћелија — разлика између измена
м Bot: Migrating 20 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q916596 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Zarna celija.png|200п|десно| Схема жарне ћелије]] |
||
'''Жарне ћелије''' (книдоците или нематоците) су специјализоване ћелије |
'''Жарне ћелије''' (книдоците или нематоците) су специјализоване ћелије [[жарњаци|жарњака]] којима се ове животиње бране и нападају. Смештене су у епидермису и сконцентрисане највише на пипцима (тентакулама) око усног отвора или на ободу звона код медуза. Могу бити различите грађе и функција. |
||
==Грађа и функционисање== |
== Грађа и функционисање == |
||
Жарне ћелије се развијају од [[интерстицијелна ћелија|интерстицијелних ћелија]]. Изграђене су од: |
Жарне ћелије се развијају од [[интерстицијелна ћелија|интерстицијелних ћелија]]. Изграђене су од: |
||
* чврсте овалне капсуле која је испуњена течношћу; |
* чврсте овалне капсуле која је испуњена течношћу; |
||
* жарног конца ([[нематоцист]]) који је веома танак, шупаљ и спакован у чаури у виду спирале; |
* жарног конца ([[нематоцист]]) који је веома танак, шупаљ и спакован у чаури у виду спирале; снабдевен је уназад окренутим бодљама; |
||
* сензибилна длачица ([[книдоцил]]) која се налази на спољашњој, слободној површини жарне ћелије; книдоцил је једна врста [[механорецептор]]а. |
* сензибилна длачица ([[книдоцил]]) која се налази на спољашњој, слободној површини жарне ћелије; книдоцил је једна врста [[механорецептор]]а. |
||
Притисак или само додир книдоцила изазива надражај жарне ћелије која на њега реагује извраћањем капсуле и избацивањем жарног конца попут еластичне стреле. Жарни конац се обмотава око неког израштаја на телу плена, а његови израштаји се убадају у тело при чему се излучује отрован секрет који паралише жртву. Поред отровног секрета жарне ћелије могу излучивати и лепљиву материју помоћу које се причвршћују за плен. |
Притисак или само додир книдоцила изазива надражај жарне ћелије која на њега реагује извраћањем капсуле и избацивањем жарног конца попут еластичне стреле. Жарни конац се обмотава око неког израштаја на телу плена, а његови израштаји се убадају у тело при чему се излучује отрован секрет који паралише жртву. Поред отровног секрета жарне ћелије могу излучивати и лепљиву материју помоћу које се причвршћују за плен. |
||
==Дејство отрова на човека== |
== Дејство отрова на човека == |
||
Отров жарњака углавном није смроносан за човека (изузетак су неке аустралијске врсте), али је зато непријатан и болан. (При одређивању јачине дејства ових отвора треба свакако имати у виду индивидуалну осетљивост.) Место на кожи које је ожарено поцрвени и пече као када се додирне коприва. Најефикаснији поступак који ублажава тегобе је стављање парчета свежег меса на ожарено место. [[Ензим]]и из меса који разлажу протеине (протеолитички) разложиће и оне из [[отров]]а и тиме смањити њихово дејство. Ако то не помогне, код особа које су осетљиве и јаче ожарене, |
Отров жарњака углавном није смроносан за човека (изузетак су неке аустралијске врсте), али је зато непријатан и болан. (При одређивању јачине дејства ових отвора треба свакако имати у виду индивидуалну осетљивост.) Место на кожи које је ожарено поцрвени и пече као када се додирне коприва. Најефикаснији поступак који ублажава тегобе је стављање парчета свежег меса на ожарено место. [[Ензим]]и из меса који разлажу протеине (протеолитички) разложиће и оне из [[отров]]а и тиме смањити њихово дејство. Ако то не помогне, код особа које су осетљиве и јаче ожарене, треба утрљати неку [[антихистамин]]ску или [[кортизон]]ску маст. |
||
Отрови неких аустралијских [[врста]] могу да буду много опаснији па чак и смртоносни за човека па је до сада забележено више таквих, фаталних случајева. |
Отрови неких аустралијских [[врста]] могу да буду много опаснији па чак и смртоносни за човека па је до сада забележено више таквих, фаталних случајева. |
||
Медуза звана морска кобра или [[морска оса]] (Chironex fleckeri) има јак отров који изазива: |
Медуза звана морска кобра или [[морска оса]] (Chironex fleckeri) има јак отров који изазива: |
||
*јаку [[уртикарија|уртикарију]] и друге болести зависно од јачине ожарености и индивидуалне осетљивости на отрове жарњака; |
* јаку [[уртикарија|уртикарију]] и друге болести зависно од јачине ожарености и индивидуалне осетљивости на отрове жарњака; |
||
* на кожи избијају мехури који пуцају; |
* на кожи избијају мехури који пуцају; |
||
* [[вртоглавица|вртоглавицу]], [[пролив]], [[повраћање]]; |
* [[вртоглавица|вртоглавицу]], [[пролив]], [[повраћање]]; |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
Ако је ожерени купач далеко од обале, до смрти може доћи дављењем услед парализе мишића због чега не може да доплива до обале. |
Ако је ожерени купач далеко од обале, до смрти може доћи дављењем услед парализе мишића због чега не може да доплива до обале. |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. |
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987. |
||
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971. |
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971. |
||
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. |
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, [[Научна књига]], Београд, 1977. |
||
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979. |
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, [[Научна књига]], Београд, 1979. |
||
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. |
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, [[Научна књига]], Београд, 1986. |
||
* Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998. |
* Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, [[Школска књига]], Загреб, 1998. |
||
* Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986. |
* Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986. |
||
* Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. |
* Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
*[http://www.bionet-skola.com/w/Žarna_ćelija BioNet škola] |
* [http://www.bionet-skola.com/w/Žarna_ćelija BioNet škola] |
||
* [http://www.aims.gov.au/pages/research/project-net/dma/pages/seawasp-01.html Dangerous marine animals of Northern Australia: the Sea Wasp] Аустралијски институт за изучавање мора - опасне медузе |
* [http://www.aims.gov.au/pages/research/project-net/dma/pages/seawasp-01.html Dangerous marine animals of Northern Australia: the Sea Wasp] Аустралијски институт за изучавање мора - опасне медузе |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Жарњаци]] |
[[Категорија:Жарњаци]] |
||
⚫ |
Верзија на датум 5. април 2013. у 06:36
Жарне ћелије (книдоците или нематоците) су специјализоване ћелије жарњака којима се ове животиње бране и нападају. Смештене су у епидермису и сконцентрисане највише на пипцима (тентакулама) око усног отвора или на ободу звона код медуза. Могу бити различите грађе и функција.
Грађа и функционисање
Жарне ћелије се развијају од интерстицијелних ћелија. Изграђене су од:
- чврсте овалне капсуле која је испуњена течношћу;
- жарног конца (нематоцист) који је веома танак, шупаљ и спакован у чаури у виду спирале; снабдевен је уназад окренутим бодљама;
- сензибилна длачица (книдоцил) која се налази на спољашњој, слободној површини жарне ћелије; книдоцил је једна врста механорецептора.
Притисак или само додир книдоцила изазива надражај жарне ћелије која на њега реагује извраћањем капсуле и избацивањем жарног конца попут еластичне стреле. Жарни конац се обмотава око неког израштаја на телу плена, а његови израштаји се убадају у тело при чему се излучује отрован секрет који паралише жртву. Поред отровног секрета жарне ћелије могу излучивати и лепљиву материју помоћу које се причвршћују за плен.
Дејство отрова на човека
Отров жарњака углавном није смроносан за човека (изузетак су неке аустралијске врсте), али је зато непријатан и болан. (При одређивању јачине дејства ових отвора треба свакако имати у виду индивидуалну осетљивост.) Место на кожи које је ожарено поцрвени и пече као када се додирне коприва. Најефикаснији поступак који ублажава тегобе је стављање парчета свежег меса на ожарено место. Ензими из меса који разлажу протеине (протеолитички) разложиће и оне из отрова и тиме смањити њихово дејство. Ако то не помогне, код особа које су осетљиве и јаче ожарене, треба утрљати неку антихистаминску или кортизонску маст.
Отрови неких аустралијских врста могу да буду много опаснији па чак и смртоносни за човека па је до сада забележено више таквих, фаталних случајева.
Медуза звана морска кобра или морска оса (Chironex fleckeri) има јак отров који изазива:
- јаку уртикарију и друге болести зависно од јачине ожарености и индивидуалне осетљивости на отрове жарњака;
- на кожи избијају мехури који пуцају;
- вртоглавицу, пролив, повраћање;
- парализу мишића, колапс па чак и смрт.
Ако је ожерени купач далеко од обале, до смрти може доћи дављењем услед парализе мишића због чега не може да доплива до обале.
Литература
- Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
Спољашње везе
- BioNet škola
- Dangerous marine animals of Northern Australia: the Sea Wasp Аустралијски институт за изучавање мора - опасне медузе