Свеноћно бденије (Рахмањинов)

Свеноћно бденије (рус. Всенощное бдение; оп. 37) је a cappella дело за мешовити хор Сергеја Рахмањинова. Написано је и премијерно изведено 1915. године. Сматра се највећим остварењем композитора на пољу духовне музике, и једним од највећих музичких остварења Руске православне цркве. Било је најомиљенијих дела самог композитора (поред The Bells of Moscow - оп. 35); Рахмањинов је тражио да се на сахрани свира пети став овог дела.

Напомена: Наслов дела се често преводи као Вечерња служба, што је концептуално неправилно јер се онда односи на цело дело; првих шест ставова припадају вечерњој служби.

Историја

Компоновање

Рахмањинов је Свеноћно бденије компоновао за мање од две недеље - јануар и фебруар 1915. године. Као што је захтевала Руска православна црква, композитор је десет од петнаест ставова засновао на напевима. Ипак, на пет оригиналних ставова (први, трећи, шести, десети и једанаести) су тако утицали црквени напеви да их је сам композитор назвао ,,свесним фалсификатима,,. Ово дело је врхунац претходне две деценије интересовања композитора за руску духовну музику, које је иницирало Свеноћно бденије Чајковског. Сличност ова два дела, као што је коришћење традиционалних напева, показује утицај Чајковског. Ипак не може се рећи да дело није оригинално. Наиме, оно је пуно сложеније по питању хармоније, текста и полифоније.

Изведба

Дело је премијерно изведено у Москви, 10. марта 1915. године од стране Московског Синодалног хора којим је дириговао Николај Данилин. Пријем код публике и критичара био је тако добар да је након премијере дело у току марта изведено још пет пута. Ипак Руска револуција и успон СССР-а довео је до осуде духовне музике.

Спољашње везе

• Ноте за мешовити хор