Алфред Краус — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q114332
Ред 60: Ред 60:


[[hr:Alfred Krauss]]
[[hr:Alfred Krauss]]
[[sv:Alfred Krauss]]

Верзија на датум 8. април 2013. у 05:00

Алфред Краус
Датотека:Alfred krauss.jpg
Алфред Краус
Лични подаци
Датум рођења26. април 1862.
Место рођењаЗадар, Хабзбуршка монархија
Датум смрти29. септембар 1938.
Место смртиБад Гоизерн, Трећи рајх

Алфред Краус (нем. Alfred Krauß; Задар, 26. април 1862Бад Гоизерн, 29. септембар 1938) је био аустријски официр. Краус је касније постао председник националниг удружења немачких официра у Бечу и посланик НСДАП и СА командант.

Биографија

Након завршене школе у Вршцу и Шопрону као и у Тешину уписао је војну школу у Храници на Морави а своје школовање окончао у Винер Нојштату. 18. августа 1883. године је упучен у пешадиску регименту 11. Од 1886. до 1888. године похађао је војну школу у Бечу. У новембру 1888. постављен је за генералштабног официра 20 пешадиске бригаде. 1891. постављен је Краус као командант генералштаба 5. корпуса у Братислави. 1894. године постаје наставник тактике на Терезијаниној војној академији у Винер Нојштату. 1897. године бива постављен за команданта генералштаба 2. пешадијске дивизије у Јасолаву а она 33. пешадијске дивизије у Коморну.

У новембру 1901 постаје командант батаљона а 1904. командант трећег сектора текничког војног комитета у Бечу. У октобру 1910. постављен је за команданте војне школе у Бечу.

Од августа 1914. командант је 29. пешадијске дивизије на српском ратишту. У септембру постаљен је на чело комбинованог „Генреал Алфред Краус“ корпуса. У децембру постаје генералштабни командант балканских снага. У мају 1915. године постављен је на за генералштабног команданта југозападног фронта. 1917. постављен је за команданта првог корпуса а 1918. Источне армије. Након рата бива пензионисан.

1920. године постаје председник националног удружења немачких официра у Бечу.

Од априла 1938. до своје смрти исте године био је посланик за Аустрију у Рајхстагу. У СА је имао чин бригадног команданта.

Објављење књиге

  • Moltke, Benedek und Napoleon, Беч 1901.
  • Unser Deutschtum!, Салцбург 1920.
  • Die Ursache unserer Niederlage, Минхен 1920.
  • Die Wesenseinheit von Politik und Krieg als Ausgangspunkt einer deutschen Staatslehre, 1921.
  • Die Bedeutung Österreichs für die Zukunft des deutschen Volkes, Хановер 1923.
  • Die Ursachen unserer Niederlage, Минхен 1923.
  • Das "Wunder von Karfreit", im besonderen der Durchbruch bei Flitsch und die Bezwingung des Tagliamento, Минхен 1926.
  • Der Irrgang der deutschen Königspolitik, Минхен 1927.
  • Führertum, Берн 1931.
  • Gestalter der Welt, Минхен 1932.
  • Gebirgskrieg, 1935.
  • Theorie und Praxis in der Kriegskunst, Минхен 1936.

Спољашње везе