Кутњаци — разлика између измена
м Робот: уклоњено es:Molar (strong connection between (2) sr:Кутњаци and es:Diente molar) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
== Класа молара == |
== Класа молара == |
||
* [[први горњи кутњак]] – -{''dens molaris primus superior (dexter et sinister)''}-; |
* [[први горњи кутњак]] – -{''dens molaris primus superior (dexter et sinister)''}-; |
||
* [[други горњи кутњак]] - -{''dens molaris secundus superior (dexter et sinister)''}-; |
* [[други горњи кутњак]] - -{''dens molaris secundus superior (dexter et sinister)''}-; |
||
Ред 32: | Ред 31: | ||
Пространа оклузална површина, јака коренска подршка и однос према [[вилични зглоб|виличном зглобу]], чине класу молара идеално прикладном за функцију млевења [[храна|хране]]. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре [[вилични зглоб|темпоромандибуларног зглоба]]. |
Пространа оклузална површина, јака коренска подршка и однос према [[вилични зглоб|виличном зглобу]], чине класу молара идеално прикладном за функцију млевења [[храна|хране]]. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре [[вилични зглоб|темпоромандибуларног зглоба]]. |
||
==Атрибути класе== |
== Атрибути класе == |
||
[[ |
[[Датотека:Presjek_ljudske_lobanje.png|мини|десно|230п|Стални зуби, поглед са десне стране]] |
||
Постоје четири карактеристична обележја по којима се класа молара разликује од осталих [[зуб]]a: |
Постоје четири карактеристична обележја по којима се класа молара разликује од осталих [[зуб]]a: |
||
Ред 43: | Ред 42: | ||
* присуство две или три коренске гране, јединствене оријентације и распореда. |
* присуство две или три коренске гране, јединствене оријентације и распореда. |
||
==Горњи молари== |
== Горњи молари == |
||
Круне горњих кутњака су краће оклузо-цервикално у односу на остале [[зуб]]е, али су веће у свим осталим димензијама. |
Круне горњих кутњака су краће оклузо-цервикално у односу на остале [[зуб]]е, али су веће у свим осталим димензијама. |
||
Ред 51: | Ред 50: | ||
Горњи молари имају три корена, два букална и један палатинални. [[Први горњи кутњак]] је највећи и показује најмањи опсег варијација. |
Горњи молари имају три корена, два букална и један палатинални. [[Први горњи кутњак]] је највећи и показује најмањи опсег варијација. |
||
==Доњи молари== |
== Доњи молари == |
||
[[ |
[[Датотека:Semiluk mandibula.png|мини|десно|230п|Стални зуби десне половине доњег денталног лука, поглед одозго]] |
||
Слично горњим антагонистима, доњи молари су највећи и најјачи [[зуб]]и [[доња вилица|мандибуларног]] денталног лука. [[први доњи кутњак|Први доњи молар]] представља „сидро“ доњег денталног лука са аспекта [[оклузија|оклузије]]. |
Слично горњим антагонистима, доњи молари су највећи и најјачи [[зуб]]и [[доња вилица|мандибуларног]] денталног лука. [[први доњи кутњак|Први доњи молар]] представља „сидро“ доњег денталног лука са аспекта [[оклузија|оклузије]]. |
||
==Атрибути денталног лука== |
== Атрибути денталног лука == |
||
Упоређивањем горњих и доњих молара, уочавају се следеће разлике: |
Упоређивањем горњих и доњих молара, уочавају се следеће разлике: |
||
Ред 67: | Ред 66: | ||
* доњи кутњаци показују лингвални нагиб круне и сл. |
* доњи кутњаци показују лингвални нагиб круне и сл. |
||
==Значај== |
== Значај == |
||
Највећи притисак при [[жвакање|жвакању]] је у пределу молара, што одређује њихову масивност, број и распоред квржица, као и број и распоред коренова. На тај начин је обезбеђена добра механичка обрада [[храна|хране]] у устима и олакшано варење у осталим деловима дигестивног тракта. |
Највећи притисак при [[жвакање|жвакању]] је у пределу молара, што одређује њихову масивност, број и распоред квржица, као и број и распоред коренова. На тај начин је обезбеђена добра механичка обрада [[храна|хране]] у устима и олакшано варење у осталим деловима дигестивног тракта. |
||
Ред 74: | Ред 73: | ||
==Види још== |
==Види још== |
||
* [[Топографско-анатомска обележја зуба]] |
* [[Топографско-анатомска обележја зуба]] |
||
* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]] |
* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]] |
||
Ред 81: | Ред 79: | ||
==Референце== |
==Референце== |
||
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1; |
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1; |
||
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1; |
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1; |
Верзија на датум 10. април 2013. у 04:33
Кутњаци | |
---|---|
Детаљи | |
Артерија | arteria alveolaris superior posterior |
Идентификатори | |
Латински | dentes molares |
MeSH | D008963 |
TA | A05.1.03.007 |
FMA | 55638 |
Анатомска терминологија |
Стални кутњаци или молари су највећи зуби у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од латинске речи molaris, што значи млински камен. Они нису супституенти, јер избијају иза млечних зуба и од њих преузимају доминантну улогу у формирању оклузалних односа хумане дентиције. Обично има дванаест сталних молара, по три у сваком квадранту, а означавају се као први, други и трећи стални кутњак. Заједно са премоларима, они чине групу бочних зуба (лат. dentes posteriores s. transcanini).
Класа молара
- први горњи кутњак – dens molaris primus superior (dexter et sinister);
- други горњи кутњак - dens molaris secundus superior (dexter et sinister);
- трећи горњи кутњак (умњак) - dens molaris tercius superior s. sapientiae (dexter et sinister);
- први доњи кутњак – dens molaris primus inferior (dexter et sinister);
- други горњи кутњак - dens molaris secundus inferior (dexter et sinister);
- трећи горњи кутњак (умњак) - dens molaris tercius inferior s. sapientiae (dexter et sinister).
Класа кутњака формира се временски дисконтинуирано. Наиме, први кутњак ниче око шесте године живота, други око дванаесте, а трећи око осамнаесте године или уопште не изникне. То значи да је потребно више од дванаест година да би се комплетирала стална дентиција.
Пространа оклузална површина, јака коренска подршка и однос према виличном зглобу, чине класу молара идеално прикладном за функцију млевења хране. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре темпоромандибуларног зглоба.
Атрибути класе
Постоје четири карактеристична обележја по којима се класа молара разликује од осталих зубa:
- највећа оклузална површина у денталним луковима,
- присуство већег броја квржица (3-5) у унутрашњем оклузалном пољу,
- присуство најмање две букалне квржице,
- присуство две или три коренске гране, јединствене оријентације и распореда.
Горњи молари
Круне горњих кутњака су краће оклузо-цервикално у односу на остале зубе, али су веће у свим осталим димензијама.
Контуре спољашњег оклузалног поља су обично ромбоидног облика, а основна карактеристика унутрашњег оклузалног поља је присуство три веће и једне мање квржице. Главне квржице су: мезиобукална, дистобукална и мезиопалатинална, и оне су уређене у трикуспално-триангуларној форми. Последње две су обично повезане косим гребеном (лат. crista obliqua), а преостала дистопалатинална квржица је увек најмања и понекад је у целости одсутна.
Горњи молари имају три корена, два букална и један палатинални. Први горњи кутњак је највећи и показује најмањи опсег варијација.
Доњи молари
Слично горњим антагонистима, доњи молари су највећи и најјачи зуби мандибуларног денталног лука. Први доњи молар представља „сидро“ доњег денталног лука са аспекта оклузије.
Атрибути денталног лука
Упоређивањем горњих и доњих молара, уочавају се следеће разлике:
- круне доњих молара су шире мезио-дистално него буко-орално, а код горњих молара је обрнут случај,
- величина, распоред и број квржица су различити,
- код доњих молара контура унутрашњег оклузалног поља је правоугаоног или петоугаоног облика, а код горњих кутњака има облик ромба,
- доњи молари имају две, а горњи три коренске гране,
- доњи кутњаци показују лингвални нагиб круне и сл.
Значај
Највећи притисак при жвакању је у пределу молара, што одређује њихову масивност, број и распоред квржица, као и број и распоред коренова. На тај начин је обезбеђена добра механичка обрада хране у устима и олакшано варење у осталим деловима дигестивног тракта.
Посебно важно је нагласити да је „шестица“ први стални зуб који израста у људским устима, а обзиром на узраст детета и честу неинформисаност родитеља (који обично мисле да је у питању млечни зуб), он бива запостављен. Његовим губитком долази до многих поремећаја у жвачној функцији, поремећаја међувиличних односа, те промене положаја околних зуба.
Види још
- Топографско-анатомска обележја зуба
- Посебне морфолошке карактеристике зуба
- Дентална номенклатура
- Каријес
Референце
- Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
- Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
- Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;