Кутњаци

Кутњаци
Рентгенски снимак вилица (бочно). Лево су три премолара, у средини четири молара и горњи ретенирани умњак, а десно једна наушница
Доњи трећи молар (умњак) након екстракције
Детаљи
Артерија	arteria alveolaris superior posterior
Идентификатори
Латински	dentes molares
MeSH	D008963
TA	A05.1.03.007
FMA	55638
Анатомска терминологија

Стални кутњаци или молари су највећи зуби у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од латинске речи molaris, што значи млински камен. Они нису супституенти, јер избијају иза млечних зуба и од њих преузимају доминантну улогу у формирању оклузалних односа хумане дентиције. Обично има дванаест сталних молара, по три у сваком квадранту, а означавају се као први, други и трећи стални кутњак. Заједно са премоларима, они чине групу бочних зуба (лат. dentes posteriores s. transcanini).

Класа молара

• први горњи кутњак – dens molaris primus superior (dexter et sinister);
• други горњи кутњак - dens molaris secundus superior (dexter et sinister);
• трећи горњи кутњак (умњак) - dens molaris tercius superior s. sapientiae (dexter et sinister);
• први доњи кутњак – dens molaris primus inferior (dexter et sinister);
• други горњи кутњак - dens molaris secundus inferior (dexter et sinister);
• трећи горњи кутњак (умњак) - dens molaris tercius inferior s. sapientiae (dexter et sinister).

Класа кутњака формира се временски дисконтинуирано. Наиме, први кутњак ниче око шесте године живота, други око дванаесте, а трећи око осамнаесте године или уопште не изникне. То значи да је потребно више од дванаест година да би се комплетирала стална дентиција.

Пространа оклузална површина, јака коренска подршка и однос према виличном зглобу, чине класу молара идеално прикладном за функцију млевења хране. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре темпоромандибуларног зглоба.

Атрибути класе

Стални зуби, поглед са десне стране

Постоје четири карактеристична обележја по којима се класа молара разликује од осталих зубa:

• највећа оклузална површина у денталним луковима,
• присуство већег броја квржица (3-5) у унутрашњем оклузалном пољу,
• присуство најмање две букалне квржице,
• присуство две или три коренске гране, јединствене оријентације и распореда.

Горњи молари

Круне горњих кутњака су краће оклузо-цервикално у односу на остале зубе, али су веће у свим осталим димензијама.

Контуре спољашњег оклузалног поља су обично ромбоидног облика, а основна карактеристика унутрашњег оклузалног поља је присуство три веће и једне мање квржице. Главне квржице су: мезиобукална, дистобукална и мезиопалатинална, и оне су уређене у трикуспално-триангуларној форми. Последње две су обично повезане косим гребеном (лат. crista obliqua), а преостала дистопалатинална квржица је увек најмања и понекад је у целости одсутна.

Горњи молари имају три корена, два букална и један палатинални. Први горњи кутњак је највећи и показује најмањи опсег варијација.

Доњи молари

Стални зуби десне половине доњег денталног лука, поглед одозго

Слично горњим антагонистима, доњи молари су највећи и најјачи зуби мандибуларног денталног лука. Први доњи молар представља „сидро“ доњег денталног лука са аспекта оклузије.

Атрибути денталног лука

Упоређивањем горњих и доњих молара, уочавају се следеће разлике:

• круне доњих молара су шире мезио-дистално него буко-орално, а код горњих молара је обрнут случај,
• величина, распоред и број квржица су различити,
• код доњих молара контура унутрашњег оклузалног поља је правоугаоног или петоугаоног облика, а код горњих кутњака има облик ромба,
• доњи молари имају две, а горњи три коренске гране,
• доњи кутњаци показују лингвални нагиб круне и сл.

Значај

Највећи притисак при жвакању је у пределу молара, што одређује њихову масивност, број и распоред квржица, као и број и распоред коренова. На тај начин је обезбеђена добра механичка обрада хране у устима и олакшано варење у осталим деловима дигестивног тракта.

Посебно важно је нагласити да је „шестица“ први стални зуб који израста у људским устима, а обзиром на узраст детета и честу неинформисаност родитеља (који обично мисле да је у питању млечни зуб), он бива запостављен. Његовим губитком долази до многих поремећаја у жвачној функцији, поремећаја међувиличних односа, те промене положаја околних зуба.

Види још

• Топографско-анатомска обележја зуба
• Посебне морфолошке карактеристике зуба
• Дентална номенклатура
• Каријес

Референце

• Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
• Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
• Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;