Карејски типик — разлика између измена
м разне исправке |
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q6373849 |
||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
[[Категорија:Српска књижевност у средњем веку]] |
[[Категорија:Српска књижевност у средњем веку]] |
||
[[Категорија:Историја Србије у средњем веку]] |
[[Категорија:Историја Србије у средњем веку]] |
||
[[en:Karyes Typicon]] |
|||
Верзија на датум 15. април 2013. у 16:54
Карејски типик је средњовековни спис на пергаменту у облику свитка из XII века. Написао ге је Свети Сава 1199. године у својој испосници у Кареји, средишту Свете Горе.[1]
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи уптства и правила за монашки и испоснички живот. Текст самог типика чува се ризници манастира Хиландар.
Историја
Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског типика. Скит је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском Египту током IV и V века.
Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете Горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од монаха зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.
Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.
Оригинал типика са потписом и печатом Светог Саве је чуван у Карејској испосници све до друге половине XIX века, када је пренет у манастир Хиландар, где се и данас налази, под ознаком АС 132/134. Писан је на пергаменту, у облику свитка, укупне дужине 74cm. Савин печат на њему је од тамно-зеленог воска, неправилног кружног облика, пречника између 39 и 43mm.
