Тврђава Ново Брдо

Ново Брдо
Поглед на Горњи Град
Опште информације
Место	код Новог Брда
Општина	Општина Ново Брдо
Држава	Србија
Врста споменика	тврђава
Време настанка	XIV век
Тип културног добра	Споменик културе од изузетног значаја
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Републички завод за заштиту споменика културе

Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—35km северно од Гњилана код истоименог насеља. Подигнута је на усамљеном, само са истока приступачном, врху (1124m нмв) Мале планине у међуречју Прилепнице, Новобрдске реке и Криве реке које су леве притоке Биначке Мораве. Тврђава је подигнута почетком XIV века са циљем заштите богатог рудног подручја у коме се експлатисало гвожђе, олово, сребро и злато и које од средине XIV века(од 1349. године кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији, а свој врхунац достиже у доба деспотовине када су Новобрдски рудници деспоту Ђурђу(1427-1456) годишње доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних дуката. Околина тврђаве је препуна остатака насеља и рудника из тог доба, а прилаз целом подручју је био додатно заштићен утврдама Призренцем и Прилепцем који су штитили најлакши прилаз новобрдској области са југа, из долине Биначке Мораве. Сама тврђава се састоји од Горњег Града у облику неправилног шестоугла на врху брда и Доњег Града који се лепезасто шири низ падину ка западу, а цео град је био заштићен сувим шанцем са северне и западне стране. Утврђење је своју снагу показало током више Османлијских опсада, поготово током двогодишње опсаде (1439-1441) у време када српска деспотовина више није постојала. Са естетске стране Ново Брдо се истиче употребом мркоцрвене брече која је обликована у правилне квадере који су коришћени за израду углова кула и пролазе капија за разлику од остатка утврде која израђена од обичног сивог камења (највише кречњака). Посебну лепоту новобрдској утврди даје велики крст на западној кули Горњег Града изведен у мркоцрвеној бречи који представља симбол тврђаве. Данас је цео простор некадашње тврђаве у рушевинама, али и поред тога остаци кула сведоче о његовој монументалности и некадашњем богатству. Посебан проблем новобрдске тврђаве представљају стални покушаји да се у њој пронађе закопано благо чиме се уништавају вредни археолошки слојеви, а овај проблем је додатно појачан после доласка УНМИКа и КФОРа у јужну српску покрајину пошто су у неколико наврата на простору тврђаве аматерска ископавања вршили и припадници пољских снага из редова УНМИКа[1].

Страни називи

Шаблон:Новобрдске утврде Као велики рударски центар на Балканском полуострву, Ново Брдо се појављивало и у страним изворима са краја средњег века који су изведени од српског назива:

• Novus Mons
• Novomonte
• Monte Novo
• Nyeberghe
• Novaberde

Изглед Новобрдске утврде

Новобрдску утврду чини два дела:

• Горњи Град
• Доњи Град

са укупно 8(6+2) четвороуглих кула,3(2+1) капије и великим сувим шанцем око већег дела утврде (од северног темена Горњег Града преко северног темена Доњег Града до јужног темена Доњег Града), а унутар утврде се налази и извор питке воде. Ван градских бедема на исток и југоисток се шири пространо подграђе.

Горњи Град

Горњи Град представља новобрдску цитаделу и има облик скоро правилног шестоугла који је на истоку спљоштен, тако да скоро да поприма изглед петоугла са скоро равном страном окренутом ка споља односно ка правцу којим се најлакше прилази утврди. На средини тог спљоштеног дела се налази велика правоугаона четворострана Донжон кула. Наспрам ње се у западном темену налази правоугаона тространа кула са крстом мркоцрвене цигле окренутим ка Доњем Граду и западу, док се у преосталим теменима налази по једна квадратна тространа кула. У њега се улази кроз пешачку капију у бедему између куле са крстом и куле јужно од ње. Дужина Горњег Града(правац север-југ) износи 50m, док му је ширина 45m.

Доњи Град

Доњи Град представља новобрдско утврђено насеље и има облик издуженог четвороугла(180m x 95m(од тога 45m отпада на Горњи Град)) који спљоштен са бокова (исток-запад), тако да уместо четири темена има само два у којима се налази по једна кула, док се на месту преостала два налазе лучни бедем (запад) односно Горњи Град(исток). У њега се улази кроз колску капију смештену у југоисточном бедему уз јужну кулу Горњег Града. Поред ње, у североисточном бедему, недалеко од северне куле Доњег Град се налази пешачка капија која се користи за изненадне испаде из утврде током опсаде.

Куле

Ново Брдо поседује 8 кула,6 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

1. је правоугаона четворострана кула, источно теме Горњег Града, градски Донжон.
2. је квадратна тространа кула, северно теме Горњег Града, од ње почиње североисточни бедем Доњег Града.
3. је квадратна тространа кула, северозападно теме Горњег Града.
4. је правоугаона тространа кула, западно теме Горњег Града.
5. је квадратна тространа кула, југозападно теме Горњег Града.
6. је квадратна тространа кула, јужно теме Горњег Града.
7. је полигонална тространа кула, северно теме Доњег Града.
8. је полигонална тространа кула, јужно теме Доњег Града.

Капије

Ново Брдо поседује 3 капије,1 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

1. је лучно засведена пешачка капија, смештена у западном бедему Горњег Града између западне куле са крстом и југозападне куле.
2. је велика колска капија са рампом, смештена уз јужну кулу Горњег Града.
3. је лучно засведена пешачка капија, смештена у североисточном бедему Доњег Града, близу северне куле.

Цркве

У склопу рударског насеља Ново Брдо постоји 7 православних и 2 католичке цркве, од којих су најзначајније:

• православна црква светог Николе, коју су користили Срби православне вероисповести, која је била саборна градска црква.
• католичка црква тзв. Саска црква, коју су користили Саси и Дубровчани(смештена код данашњег насеља Бостан).

Прошлост тврђаве

Ново Брдо је настало током првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeuberghe), а по њима се звало и Сашко Место. Оно се први пут у историјским изворима јавља 1326. године, као већ познато рударско и трговачко средиште, у коме су Дубровчани водили трговину и држали царину.

Османлије су први пут опселе Ново Брдо 1412. године, али су после дуже опсаде морали да се повуку. После тога они своје акције у новобрдском крају усмеравају на пресретања дубровачких каравана и важних прилаза граду. Током првог слома српске деспотовине 1439. године, Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве која се окончала предајом 27.06.1441. године, после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили, иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом. Освајачи су га потом опљачкали и спалили. После успешног крсташког похода који је током 1443. и 1444. године продро до данашње Софије, Српска деспотовина је обновљена тзв. Сегединским миром и Ново Брдо је без борбе враћено деспоту Ђурђу. У склопу вазалних обавеза деспота Ђурђа према отоманском султану, један одред коњаника и одељење копача тунела из Новог Брда су послати да Мехмету II(1451-1481) као испомоћ током његовог напада на Цариград који се окончао 29.05.1453. године заузимањем града током кога је у борбама погинуо последњи византијски цар Константин Драгаш(1449-1453) и сломом Византије. Међутим већ наредне године Османлије нападају Ново Брдо и уз помоћ тешке артиљерије приморавају опсађене да се 01.06.1455. године предају, што је у својим „Јаничаревим успоменама“ описао становник Новог Брда Константин из Островице.

Током Османлијске управе настављена је експлоатација околних рудника, а од XVII века се обнавља ковање новца у тврђави за султана Мурата IV(1623-1640). Током великог аустријског продора на Балканско полуострво, Пиколомини уз помоћ локалних српских устаника заузима 1686. године Ново Брдо, али оно после само годину дана бива напуштено и локални Срби под вођство патријарха Арсенија III Чарнојевића(1672-1706) се селе у Аустријско царство у тзв. великој сеоби Срба. После тога је престала екплатација новобрдских рудника, а сама тврђава са околним насељима је запустела.

Живот у Новом Брду

Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, у коме је био трг (mercatum). У њему се живело по статуту (закону) града Новог Брда. Његове трговачке везе су прелазиле границе Балканског полуострваа, поготово на западу, преко Јадрана, до Италије и даље. За све то је било заслужно огромно рудно богатство Новог Брда, које је било једно од најчувенијих места онога доба (види:Новобрдско-копаоничко рударско подручје). Подграђе се спуштало и до Криве Реке (која се онда звала Тополница) и Прилепнице, а прилазе њему бранили су градови Призренац и Прилепац.

Саски валтурци (рупници, рудари) су били главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свог напредног рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одатле у XIV и XV веку позивали у Италију и Шпанију.

Новобрдски рудници били су у XV веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama). Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата. Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра, како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит. Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и по 5t до 6t сребра. Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433. године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годиње 200 000 дуката прихода из овог богатог рудника. Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић(1427-1456),би одавно био проганан из своје земље.

Литература

• Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023. 
• Здравковић, Иван (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд. 

Види још

• Тврђава Прилепац
• Тврђава Призренац
• Ново Брдо

Спољашње везе

• Ђурђе Бошковић „Ново Брдо“, Скопље 1939. (www.rastko.rs)
• „Секција тврђава: Ново Брдо”. 
• „Средњовековни град Ново Брдо — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
• Чланак о Новом Брду у Политикином Забавнику (језик: српски)
• Ново Брдо (www.serbia-tourism.org)