Језичак — разлика између измена
м Sredjivanje -{}- tagova |
м Бот Додаје: es, ja, pt, simple, sv, zh Мења: en |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
[[ca:Canya (música)]] |
[[ca:Canya (música)]] |
||
[[de:Durchschlagende Zunge]] |
[[de:Durchschlagende Zunge]] |
||
[[en:Reed ( |
[[en:Reed (instrument)]] |
||
[[es:Caña (música)]] |
|||
[[fr:Anche]] |
[[fr:Anche]] |
||
[[it:Ancia]] |
[[it:Ancia]] |
||
[[ja:リード (楽器)]] |
|||
[[ko:떨림판]] |
[[ko:떨림판]] |
||
[[pt:Palheta (sopros)]] |
|||
[[simple:Reed]] |
|||
[[sv:Rörblad]] |
|||
[[zh:簧片]] |
Верзија на датум 19. децембар 2006. у 08:12
Код дрвених дувачких инструмената еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи трске, и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. двоструки језичак - као код обое, фагота, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. прост или једноструки језичак - код кларинета или саксофона).
Језичак може да буде и металан, као код редовне хармонике или код усне хармонике, а такође и код хармонијума и неких оргуљских свирала.
Код лимених дувача улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. опнени језичак).
Најзад, језичак може да буде и ваздушни, који се јавња код флауте, фруле и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви (флаута) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора (блок-флаута, фрула),а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. усни (одатле и назив лабијални инструменти [лат. labea = усна]. Неке од свирала на оргуљама, осим већ описаног, дејствују и на овај начин.