Методика наставе географије

Методика наставе географије или дидактика и методика географије (грч. didakso — поучавам и грч. methodos — начина рада) је гранична наука између географије,дидактике,психологије и педагогије. Њен предмет проучавања је географско образовање и васпитање, тј. настава географије.

Она проучава задатке, садржаје, циљеве, методе, и облике наставе, а уједно и дидактичко-методичке особености свих географских дисциплина. Издвајамо, према томе — методику наставе физичке географије, методику наставе друштвене географије, методику наставе регионалне географије, методику наставе картографије и др.

Дидактички принципи у настави

Дидактички принципи у настави географије имају полифунцкионални карактер. Они утврђују норме, регулишу наставни процес, повезују наставни рад и сједињују га у јединствену целину.

Принцип научне и васпитне усмерености

Односи се на наставни програм и његово усмерење које се мења сходно друштвеним променама (Атина, Римско царство, комунизам, социјализам, капитализам). Носиоци свих промена у настави географије су професори и наставници чији је задатак да независно доприносе развоју упркос идеологији.

Принцип прилагођености наставних садржаја узрасту ученика

Ученици истог узраста се разликују према психофизичким способностима. Настава према томе не може бити једнака за сваког појединца. Из тог разлога се уводе додатна (за напредније) и допунска настава (за мање напредне ученике).

Принцип свесне активности слушалаца

„Образован је онај човек који зна где ће наћи оно што не зна“ — Георг Зимел. Географија као наука је погодна за проучавање и има могућност да развије интересовање и радозналост код ученика и слушалаца. Њен задатак је да мотивише појединца да рад и истраживање. Улога наставника је да осавремењује градиво и да на најприкладнији начин приближи слушаоцу.

Принцип систематичности и поступности

Свако знање треба усвајати постпуно и систематично, од самог почетка. Основе овог принципа дефинисао је немачки учитељ Дистервег Фридрих Адолф Вилхелм на основу обрасца — „суштина поступности лежи у четири правила: од ближег ка даљем, од једноставног ка сложеном, од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом“.

Принцип очигледности

Затеве за очигледношћу у науци увелики су антички филозофи, нарочито Аристотел. У новије време поборници овог принципа били су Џон Лок, Лењин и Жан Жак Русо. У географији је основа сваког учења посматрање, опажање и повезивање. За наставу није само важно обично посматрање неке појаве, већ сазнање исте.

Принцип повезаности теорије и праксе

Предност терорије над праксом је одлика социјалистичког друштва, док се у капитализму развила већа потреба за праксом и ужим специјализацијама. За наставу географије ова два чиниоца су међусобно повезана и не могу једно без другог. Теоријско знање је основа сваке дисциплине у географији, док је пракса највећу примену нашла у регионалној проблематици.

Принцип рационализације и економичности

Географско знање мора бити ослобођено претераног енциклопедизма, описивања, непотребних детаља и сувишних цифара. Већина стручњака се залаже за смањење градива географије, али истовремено се гледа у правцу отежавања истог. Суштина овог принципа огледа се у повећању обима географског знања и смањењу временског фонда његовог усвајања.

Принцип индивидуализације

Сматра се да су ученици истог доба на истом степену психофизичког развоја. Што није тачно, а те разлике потичу од разлике у генетском наслеђу, културном и социјалном стасавању и развијању. Из тог разлога се настава прилагођава просечним ученицима, а недостаци се надокнађују дидатним и допунским наставама. Способност сваког појединца најбоље се може упознати путем индивидуалног рада.

Принцип трајности знања, вештина и навика

„Заборав је услов памћења“ — Борислав Стевановић. Трајност знања зависи од наставног промена, корелације, правилног избора метода и облика рада, наставних средстава, као од мотивисаности самог појединца. У географији се најбоље памте законитости и међусобно повезане појаве, док се најбрже памте, али и брзо заборављају цифарски подаци (висине, дужине, број становника) и разни називи (имена река, планина и сл).

Види још

• Методологија географије
• Теоријска географија
• Психологија
• Педагогија
• Дидактика

Литература

• Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
• Рудић, Вујадин (1999): Методика наставе географије, Географски факултет, Београд