Светионици на ушћу Тамиша у Дунав — разлика између измена
м исправљање правописних и других грешака |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Pančevo Tamiš Kule svetionici31.jpg|мини|220п|Куле светиље на Тамишу код Панчева]] |
[[Датотека:Pančevo Tamiš Kule svetionici31.jpg|мини|220п|Куле светиље на Тамишу код Панчева]] |
||
'''Светионици на ушћу Тамиша у Дунав''' код града [[Панчево|Панчева]] су саграђени 1909. године за време владавине [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Својевремено су добили и популарни назив „Водена капија града“<ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1156 Светионици на ушћу Тамиша у Дунав]</ref>. |
'''Светионици на ушћу Тамиша у Дунав''' код града [[Панчево|Панчева]] су саграђени 1909. године за време владавине [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Својевремено су добили и популарни назив „Водена капија града“<ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1156 Светионици на ушћу Тамиша у Дунав], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. |
||
==Архитектура== |
== Архитектура == |
||
Куле светионици зидани су од жуте опеке које су постављене на кружној подлози од земље, оивичене и обложене каменом. Светионици су зидани у три појаса који су дељени по хоризонтали декоративним венцем од црвене, профилисане, опеке која уоквирује улазна врата као и прозорска окна. На врху светионичке куле је тераса наткривена купастим кровом и носачима извора светла. Светионичка лампа је радила на петролеј<ref>[http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16592.45;wap2 Палуба инфо]</ref>. |
Куле светионици зидани су од жуте опеке које су постављене на кружној подлози од земље, оивичене и обложене каменом. Светионици су зидани у три појаса који су дељени по хоризонтали декоративним венцем од црвене, профилисане, опеке која уоквирује улазна врата као и прозорска окна. На врху светионичке куле је тераса наткривена купастим кровом и носачима извора светла. Светионичка лампа је радила на петролеј<ref>[http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16592.45;wap2 Палуба инфо], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. |
||
==Историја светионика== |
== Историја светионика == |
||
У време градње тамишких светионика парњака 1909. године Панчево, као гранично слободни краљевски град, је био велики индустријски центар тадашњег времена. Тадашње Панчево је већ увелико имало пивару, новоотворену „Свилару“, „Црвени магацин“ и развијену трговину, рекама [[Тамиш]] и [[Дунав]] су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Пруга Панчево-Зрењанин је отворена 1894. године а део на релацији Панчево-Владимировац 1896. године и тиме су ојачани сувоземни трговински путеви <ref>[http://www.pancevo.rs/Hronologija_Panceva-32-1 Хронологија Панчева]</ref>. Панчево је постало значајно раскршће сувоземног и речног саобраћаја. Тада је саобраћај на реци без светионика постао незамислив. |
У време градње тамишких светионика парњака 1909. године Панчево, као гранично слободни краљевски град, је био велики индустријски центар тадашњег времена. Тадашње Панчево је већ увелико имало пивару, новоотворену „Свилару“, „Црвени магацин“ и развијену трговину, рекама [[Тамиш]] и [[Дунав]] су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Пруга Панчево-Зрењанин је отворена 1894. године а део на релацији Панчево-Владимировац 1896. године и тиме су ојачани сувоземни трговински путеви <ref>[http://www.pancevo.rs/Hronologija_Panceva-32-1 Хронологија Панчева], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Панчево је постало значајно раскршће сувоземног и речног саобраћаја. Тада је саобраћај на реци без светионика постао незамислив. |
||
Проблем навигације је постао изражајан почетком двадесетог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала. Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији, обележавању обала и градњи светионика.<ref>[http://www.senica.ru/forum/index.php?showtopic=488&st=160 Водене капије града на Тамишу]</ref>. |
Проблем навигације је постао изражајан почетком двадесетог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала. Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији, обележавању обала и градњи светионика.<ref>[http://www.senica.ru/forum/index.php?showtopic=488&st=160 Водене капије града на Тамишу], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. |
||
Током другог дела двадесетог века, нестанком пароброда, затварањем пристаништа на Тамишу код Панчева и измештања старе панчевачке индустријске зоне, светионици су постепено почели да губе функцију и престало се са одржавањем. Дунав и Тамиш су спирали темеље, а локално становништво односило камен, осим камена из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа. Оваква небрига је довела до тога да су се светионици неколико пута нашли у опасности од рушења. |
Током другог дела двадесетог века, нестанком пароброда, затварањем пристаништа на Тамишу код Панчева и измештања старе панчевачке индустријске зоне, светионици су постепено почели да губе функцију и престало се са одржавањем. Дунав и Тамиш су спирали темеље, а локално становништво односило камен, осим камена из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа. Оваква небрига је довела до тога да су се светионици неколико пута нашли у опасности од рушења. |
||
==Санација и одржавање== |
== Санација и одржавање == |
||
Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу реке Тамиша у Дунав, једини речни парњаци у Европи, нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све до 2000. године када су градски Завод за заштиту споменика и Општина Панчево решили да их рестаурирају и сачувају. Прво су изведени радови да би се спасао темељ. Прилаз светионицима са копна је тежак, с једне стране налази се земљиште Луке Панчево, а с друге земљиште приватног власника. Стаза је зарасла и скоро непроходна тако да је рестаурација и конзервација стала.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kule-svetilje-izranjaju-iz-mraka.sr.html „Куле светиље” израњају из мрака]</ref> |
Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу реке Тамиша у Дунав, једини речни парњаци у Европи, нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све до 2000. године када су градски Завод за заштиту споменика и Општина Панчево решили да их рестаурирају и сачувају. Прво су изведени радови да би се спасао темељ. Прилаз светионицима са копна је тежак, с једне стране налази се земљиште Луке Панчево, а с друге земљиште приватног власника. Стаза је зарасла и скоро непроходна тако да је рестаурација и конзервација стала.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kule-svetilje-izranjaju-iz-mraka.sr.html „Куле светиље” израњају из мрака], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> |
||
==Светионици== |
== Светионици == |
||
У едицији поштанских маркица која је издата у време [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба Хрвата и Словенаца]], поред бројних светионика нашли на поштанским маркама, као једини речни и панчевачки светионици. |
У едицији поштанских маркица која је издата у време [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба Хрвата и Словенаца]], поред бројних светионика нашли на поштанским маркама, као једини речни и панчевачки светионици. |
||
<center> |
<center> |
||
| Ред 35: | Ред 35: | ||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
== Спољашњи извори == |
== Спољашњи извори == |
||
*[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1156 Споменици културе у Србији] |
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1156 Споменици културе у Србији] |
||
*[http://www.zavurbvo.co.rs/doc/studije/2-STUDIJA-MARINA-TEKST-I-faza-1.pdf Студија марина] |
* [http://www.zavurbvo.co.rs/doc/studije/2-STUDIJA-MARINA-TEKST-I-faza-1.pdf Студија марина] |
||
*[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kule-svetilje-izranjaju-iz-mraka.sr.html Politika] |
* [http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kule-svetilje-izranjaju-iz-mraka.sr.html Politika] |
||
*[http://www.pancevo.rs/Hronologija_Panceva-32-1 Хронологија Панчева] |
* [http://www.pancevo.rs/Hronologija_Panceva-32-1 Хронологија Панчева] |
||
*[http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16592.45;wap2 Палуба] |
* [http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16592.45;wap2 Палуба] |
||
[[Категорија:Непокретна културна добра]] |
[[Категорија:Непокретна културна добра]] |
||
[[Категорија:Град Панчево]] |
[[Категорија:Град Панчево]] |
||
Верзија на датум 24. април 2013. у 19:26
Светионици на ушћу Тамиша у Дунав код града Панчева су саграђени 1909. године за време владавине Аустроугарске. Својевремено су добили и популарни назив „Водена капија града“[1].
Архитектура
Куле светионици зидани су од жуте опеке које су постављене на кружној подлози од земље, оивичене и обложене каменом. Светионици су зидани у три појаса који су дељени по хоризонтали декоративним венцем од црвене, профилисане, опеке која уоквирује улазна врата као и прозорска окна. На врху светионичке куле је тераса наткривена купастим кровом и носачима извора светла. Светионичка лампа је радила на петролеј[2].
Историја светионика
У време градње тамишких светионика парњака 1909. године Панчево, као гранично слободни краљевски град, је био велики индустријски центар тадашњег времена. Тадашње Панчево је већ увелико имало пивару, новоотворену „Свилару“, „Црвени магацин“ и развијену трговину, рекама Тамиш и Дунав су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи. Пруга Панчево-Зрењанин је отворена 1894. године а део на релацији Панчево-Владимировац 1896. године и тиме су ојачани сувоземни трговински путеви [3]. Панчево је постало значајно раскршће сувоземног и речног саобраћаја. Тада је саобраћај на реци без светионика постао незамислив.
Проблем навигације је постао изражајан почетком двадесетог века када је одлучено да се ток Тамиша скрати прокопавањем канала. Просецањем Тамиша ископано је доста земље па растиња није било, тако да ноћу или када водостај нарасте није било оријентира на левој и десној обали. Насукани бродови били су чест призор, будући да је било доста саобраћаја. Због тога се приступило сигнализацији, обележавању обала и градњи светионика.[4].
Током другог дела двадесетог века, нестанком пароброда, затварањем пристаништа на Тамишу код Панчева и измештања старе панчевачке индустријске зоне, светионици су постепено почели да губе функцију и престало се са одржавањем. Дунав и Тамиш су спирали темеље, а локално становништво односило камен, осим камена из светионика су однесене и металне степенице, а нестала је и светионичка лампа. Оваква небрига је довела до тога да су се светионици неколико пута нашли у опасности од рушења.
Санација и одржавање
Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу реке Тамиша у Дунав, једини речни парњаци у Европи, нису у функцији још од шездесетих година. Заборављени и запуштени, пропадали су све до 2000. године када су градски Завод за заштиту споменика и Општина Панчево решили да их рестаурирају и сачувају. Прво су изведени радови да би се спасао темељ. Прилаз светионицима са копна је тежак, с једне стране налази се земљиште Луке Панчево, а с друге земљиште приватног власника. Стаза је зарасла и скоро непроходна тако да је рестаурација и конзервација стала.[5]
Светионици
У едицији поштанских маркица која је издата у време Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, поред бројних светионика нашли на поштанским маркама, као једини речни и панчевачки светионици.
|
|
Извори
- ^ Светионици на ушћу Тамиша у Дунав, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Палуба инфо, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Хронологија Панчева, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Водене капије града на Тамишу, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Куле светиље” израњају из мрака, Приступљено 24. 4. 2013.