Пређи на садржај

Скенер — разлика између измена

27 бајтова додато ,  пре 9 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 46.22.149.223 (разговор) на последњу измену корисника Addbot)
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:scanner.view.750pix.jpg|мини|десно|Стони скенер са отвореним поклопцем. Објекат скенирања је положен на површину за скенирање.]]
У области [[рачунарство|рачунарства]], појам '''скенер''' ({{јез-енг|scanner}}) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређеј који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера:
 
* '''Ручни скенер''' ради на принципу ручног превлачења уређаја преко скенираног објекта. Може да скенира равну површину ширине до 10 -{cm}- и то црно-белу, сиву скалу и колор. Резолуција је до 800 -{dpi}- (тачака по инчу) и обично имају највише до 12 бита по боји. Намењен је скенирању мањих површина, сличица, односно логотипа. Ручни скенери су углавном монохроматски и били су у широј употреби током 90-тих година 20. века, међутим иако је њихова популарност за скенирање докумената опала, употреба ручних 3D скенера је у даље велика у области индустријског дизајна, инжењеринга, инспекције и анализе, дигиталне производње као и у медицини. У уобичајеној употреби заступљени су углавном у облику [[баркод]] читача. Јефтини су али дају најлошији квалитет репродукције. Међутим, крајем прве деценије 21. века појављују се ручни скенери специјализовани за скенирање фотографија који скенирају површину ширине А4 (210-{mm}-) са дубином скенирања од 24 бита. Код ових скенера је мобилност битна карактеристика и биће све популарнији у употреби.
 
* '''Положени, стони, десктоп скенер''' је најчешћа врста скенера у кућној и пословној употреби због доброг односа цене и радних перформанси. Обично користи [[А4]](210×297-{mm}-) или [[А3]](297×420-{mm}-) формат папира и може да скенира у пуном колору. Резолуција положених скенера може да се креће до 5400 -{dpi}- и више. Ови скенери углавном оперишу са 24-48 бита по боји што их чини најбољим за скенирање свих врста документа.
 
* '''Пролазни скенер''' снима документ тако што се исти провлачи кроз њега. Телефакси су најједноставнији пример.
 
* '''Филмски скенер''' снима филмске материјале, позитиве или негативе, формата од 35 до 120 -{mm}-. Ти уређаји су специјално направљени за ову сврху. Он ради на принципу обртног носача који покреће слајдове испред сочива и оптичког сензора. Резолуција је, на 36 -{mm}- дужине филма 4000 линија, односно самог скенера максимално 2700 -{lpi}- (линија по инчу). Квалитет скенираног слајда од 2700 -{lpi}- одговара квалитету скениране фотографије величине 16x24-{cm}- помоћу обичног положеног скенера.
 
 
[[СликаДатотека:Édouard Belin.jpg|мини|[[Едуард Белин]] и његов белинограф]]
== Историјски развој ==
Скенери се могу сматрати наследницима раних телефотографских уређаја, који су се састојали од ротирајућег добоша са једним фотодетектором, стандардне брзине од 60 до 120 о/м (обрта у минути), а каснији модели су ишли до 240 о/м. Они су слали линеаран аналогни -{[[АМ]]}- сигнал кроз стандардну телефонску жицу ка пријемнику који је синхронизовано штампао једнаким интензитетом на посебан папир. Овај систем је био у употреби у штампи од 20-тих до 90-тих година -{XX}- века. Фотографије у колору су се слале као три одвојене -{[[RGB]]}- слике, али само у посебним приликама услед трошкова преноса.
 
 
[[СликаДатотека:NBSFirstScanImage.jpg|мини|upright|десно|Прва скенирана слика]]
 
== Принцип рада ==
Савремени стони скенери се састоје из више делова. Најкарактеристичнији део је стаклени панел испод ког се налази извор светлости. Извор светлости осветљава страну папира постављену лицем окренутим на доле на стакленој подлози изнад механизма за скенирање. Празне или беле површине одбијају више светлости од слова или слика. Мотор помера главу скенера која хвата светлост која се одбија од скенираног документа. Одбијена светлост пролази кроз систем огледала која је усмеравају ка сочиву. Сочива фокусирају светлосне зраке на светлосно осетљиве диоде које светлост преводе у електричну струју. Што је већа количина светлости која падне на диоде утолико је већи напон струје. Ако скенер ради са сликама у боји, одбијена светлост се усмерава према посебним диодама кроз црвене, зелене и плаве филтере. На крају, аналогно-дигитални конвертор ({{јез-енг|analog to digital converter, ADC}}) преводи сваку аналогну вредност напона у дигитални пиксел који представља јачину светлости за тачку дуж линије која садржи број пиксела по инчу сразмерно декларисаној могућности одређеног скенера.
 
Светлосно осетљиве диоде, односно оптички сензори могу бити израђени у више технологија као: -{CCD}- ({{јез-енг|charge coupled device}}), -{CIS}- ({{јез-енг|contact image sensors}}) или [[CMOS]] ({{јез-енг|complementary metal–oxide–semiconductor}}). Сви ови типови сензора имају исти задатак да светост преведу у електронске сигнале. -{CCD}- сензори су аналогни уређаји. Код ових уређаја приказ објекта се смањује у сочиву пре него што га ухвати -{CCD}- сензор јер је -{CCD}- матрица много мања од површине за скенирање. Када светлост падне на фоторецептор она произведе мали електрични набој у сваком фото сензору који се преводи у вредност напона за одређени пиксел. -{CCD}- и фоторецептор мере упадно светло и конвертују интензитет у аналогни напон. -{CCD}- снима осветљеност као интензитет сразмерно броју фотона ухваћених у одређеном временском периоду. Црно је најмањег а бело највећег интензитета. -{CMOS}- сензори су новија технологија која ради на принципу полупроводника која је једноставнија за производњу, ефикаснија у потрошњи струје али са приближно истим квалитетом скенирања као и -{CCD}-. -{CIS}- сензори су релативно нова технолошка иновација на пољу положених скенера која убрзано потискује -{CCD}- у производњи мањих, преносних уређаја. Као што и име каже, -{CIS}- сензор је у блиском контакту са објектом скенирања и не користи огледала за усмеравање светлости на статични сензор као код конвенционалних -{CCD}- скенера. Пиксели код -{CIS}- су исте величине као скенирани пиксели на страни. Ови скенери користе -{LED}- ({{јез-енг|light-emitting diode}}) за осветљавање што их чини високо ефикасним уређајима у погледу потрошње струје тако да се могу напајати и преко УСБ конектора. Ови уређаји су мањи и лакши од уређаја са -{CCD}- сензорима али је и квалитет скенираног материјала лошији због неефикасних сочива, лоше дубине скенирања тако да папир мора да буде савршено раван и ограничена је прецизност боја.
Скенирање документа је само део процеса. Да би скенирани документ био употребљив, он мора бити пребачен са скенера до апликације на рачунару, којом ће се даље обрадити. Постоје два основна вида везе:
 
* начин на који је скенер физички везан за рачунар, и
* како софтверска апликација прима податке од скенера
 
Количина података генерисана на рачунару може бити веома велика. Тако скенирани документ у резолуцији 600 -{ppi}- и 24-битној дубини боја формата А4 може заузимати и 100 -{MB}- података које треба пребацити и ускладиштити. Скенери користе четири типа везе са рачунаром.
# Паралелни порт ({{јез-енг|parallel port}}) – ово је најспорији метод преноса и заступљен је код старијих модела. Он преноси податке брзином од 100 до 800 килобајта по секунди.
 
# -{[[Small Computer System Interface]]}- (-{SCSI}-) – у преводу, интерфејс малих рачунарских система. Подржан од већине компјутера само преко посебног -{SCSI}- адаптера. Неки модели се испоручују са картом мада може бити коришћен било који -{SCSI}- контролер. Током развоја -{SCSI}- стандарда брзина трансфера се повећавала, али је овај стандард данас углавном превазиђен у корист -{USB}- и -{FireWire}- који су бржи, директно подржани од стране рачунара и једноставнији за подешавање. Брзина је 1,2 -{MB}- у секунди.
#Паралелни порт ({{јез-енг|parallel port}}) – ово је најспорији метод преноса и заступљен је код старијих модела. Он преноси податке брзином од 100 до 800 килобајта по секунди.
# -{[[Universal Serial Bus]]}- (-{USB}-) – овај стандард који се појавио 1997. године може да пребацује податке брзо, једноставнији је и јефтинији од -{SCSI}- уређаја. Ранији -{USB}- 1.1 стандард је могао пребацивати податке брзином од 1,5 -{MB}- у секунди што је спорије од -{SCSI}-, али новији стандард 2.0 теоретски пребацује податке брзином од 60 -{MB}- у секунди.
 
#-{[[Small Computer System Interface]]}- (-{SCSI}-) – у преводу, интерфејс малих рачунарских система. Подржан од већине компјутера само преко посебног -{SCSI}- адаптера. Неки модели се испоручују са картом мада може бити коришћен било који -{SCSI}- контролер. Током развоја -{SCSI}- стандарда брзина трансфера се повећавала, али је овај стандард данас углавном превазиђен у корист -{USB}- и -{FireWire}- који су бржи, директно подржани од стране рачунара и једноставнији за подешавање. Брзина је 1,2 -{MB}- у секунди.
 
#-{[[Universal Serial Bus]]}- (-{USB}-) – овај стандард који се појавио 1997. године може да пребацује податке брзо, једноставнији је и јефтинији од -{SCSI}- уређаја. Ранији -{USB}- 1.1 стандард је могао пребацивати податке брзином од 1,5 -{MB}- у секунди што је спорије од -{SCSI}-, али новији стандард 2.0 теоретски пребацује податке брзином од 60 -{MB}- у секунди.
# '''1394''' или -{[[FireWire]]}- је интерфејс који се појавио 1998. године и који је много бржи од -{USB}- 1.1 али приближно исти као -{USB}- 2.0. Брзине преноса су од 25 до 800 -{MB}- у секунди под условом да их конектовани уређаји подржавају.
 
Апликације које се користе за графичку обраду као што је рецимо -{Adobe Photoshop}- или -{[[GIMP]]}- морају да комуницирају са скенером. Разни типови скенера користе различите протоколе. У циљу поједностављења рада са њима развијени су [[апликациони програмски интерфејс]]и (АПИ). Они представљају заједнички начин за везу програмских апликација и уређаја. То значи да програмска апликација не мора да има информације о специфичним карактеристикама скенера да би му приступила. На примеру, -{Adobe Photoshop}- подржава -{[[TWAIN]]}- стандард, и у идеалном случају он ће прихватити сваку слику од скенера који такође подржава овај стандард. У пракси се ипак јављају проблеми јер немају сви скенери добру имплементацију овог стандарда. Ипак -{TWAIN}- и -{[[OLE]]}- су најзаступљенији -{API}- ког јефтинијих кућних и пословних модела скенера. Мање присутни су -{[[ISIS]]}-, -{[[SANE]]}- и -{[[WIA]]}-.
Софтверски пакет који се добија уз скенер обично се састоји из:
 
* софтвера за скенер (односно управљачки програм, {{јез-енг|device driver}})
* софтвер за обраду слика
* [[оптичко препознавање текста|ОЦР]] ({{јез-енг|Optical Character recognition}}) софтвер
* софтвер за копирање (који омогућава коришћење скенера и штампача у спрези као фотокопир машине)
 
== Оптичко препознавање текста ==
1.572.075

измена