Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
Нема описа измене |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
| потпис = |
| потпис = |
||
}} |
}} |
||
'''Muhamed Mehmedbašić''' je bio [[ |
'''Muhamed Mehmedbašić''' je bio [[Bosanac|bosanski]] [[Nacionalizam|nacionalista]], pripadnik revolucionarne organizacije [[Mlada Bosna]], koja je [[28. jun]]a [[1914]]. godine izvršila [[Sarajevski atentat|atentat]] na [[Austrougarska|austrougarskog]] prestolonaslednika [[Franc Ferdinand|Franca Ferdinanda]] u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Posle atentata je pobegao u [[Kraljevina Crna Gora|Crnu Goru]] i kasnije u činu potporučnika učestvovao u [[Albanska Golgota|povlačenju]] [[Vojska Srbije|srpske vojske]] preko [[Albanija|Albanije]]. Zajedno sa pukovnikom [[Драгутин Димитријевић Апис|Dragutinom Dimitrijevićem Apisom]] vođom grupe [[Crna ruka]] osuđen je [[1917]]. godine u [[Solunski proces|Solunskom procesu]] na 15 godina zatvora za učešće u navodnoj zaveri za ubistvo srpskog prestolonaslednika [[Kralj Aleksandar Karađorđević|Aleksandra Karađorđevića]]. Amnestiran je [[1919]]. godine i vraća se u Sarajevo. |
||
[[Датотека:Улица Мухамеда Мехмедбашића у Бањој Луци.jpg|thumb|Ulica Muhameda Mehmedbašića u [[Banja Luka|Banjoj Luci]].]] |
[[Датотека:Улица Мухамеда Мехмедбашића у Бањој Луци.jpg|thumb|Ulica Muhameda Mehmedbašića u [[Banja Luka|Banjoj Luci]].]] |
||
Preminuo je [[29. maj]]a [[1943]]. u Sarajevu posle mučenja od strane [[усташе|ustaša]]. |
Preminuo je [[29. maj]]a [[1943]]. u Sarajevu posle mučenja od strane [[усташе|ustaša]]. |
||
Верзија на датум 29. април 2013. у 22:41
 |
| Muhamed Mehmedbašić | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1886. |
| Датум смрти | 29. maj 1943. |
| Место смрти | Sarajevo |
Muhamed Mehmedbašić je bio bosanski nacionalista, pripadnik revolucionarne organizacije Mlada Bosna, koja je 28. juna 1914. godine izvršila atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Posle atentata je pobegao u Crnu Goru i kasnije u činu potporučnika učestvovao u povlačenju srpske vojske preko Albanije. Zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom vođom grupe Crna ruka osuđen je 1917. godine u Solunskom procesu na 15 godina zatvora za učešće u navodnoj zaveri za ubistvo srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Amnestiran je 1919. godine i vraća se u Sarajevo.
Preminuo je 29. maja 1943. u Sarajevu posle mučenja od strane ustaša.
