Црвена буржоазија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q3500727
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Ред 1: Ред 1:
'''Црвена буржоазија ''' је појам којим се означава новонастала владајућа класа, слој повлаштених у [[ФНРЈ]] и [[СФРЈ|СФР Југославији]] који су критички названи „црвени буржуји“. Односи се на руководство [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]], касније [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].<ref name="Тако је то било 2">''Тако је то било 2'' (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) {{ср}}</ref> Југословенско социјалистичко друштво је према циљевима зацртаним од стране [[КПЈ]] тежило нестанку класа и општој једнакости свих, тако да је појава привилегованих и нејаднакости у друштву изазвала кулминацију незадовољства представљену у [[Студентске демонстрације 1968. у Југославији|Студентским демонстрацијама]] 1968. Студенти су током демонстрација 1968. истакли плакате: „Доле црвена буржоазија“, „Доле кнежеви социјализма“, „Лопови са црвеним књижицама!“, „Феудалци у дедињским вилама и мерцедесима!“, „Ми смо синови радног народа“, „Доста је корупције“, „Против све већег богаћења појединаца на рачун радничке класе – против акционарског социјализма – против незапослености која тера наше раднике у капиталистичке земље на рад“, „Свима једнаке услове за школовање“ и друге.<ref name="Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас">''Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас'', Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) {{ср}}</ref><ref name="Тако је то било 2"/><ref name="Лопов земљу притиско">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Lopov-zemlju-pritisko.sr.html |title=Лопов земљу притиско |author= |authorlink= |coauthors= |date=13. 6. 2009. |format= |work= |publisher=Политика |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=7. 3. 2012. }}</ref>
'''Црвена буржоазија ''' је појам којим се означава новонастала владајућа класа, слој повлаштених у [[ФНРЈ]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]] који су критички названи „црвени буржуји“. Односи се на руководство [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]], касније [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].<ref name="Тако је то било 2">''Тако је то било 2'' (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) {{ср}}</ref> Југословенско социјалистичко друштво је према циљевима зацртаним од стране [[КПЈ]] тежило нестанку класа и општој једнакости свих, тако да је појава привилегованих и нејаднакости у друштву изазвала кулминацију незадовољства представљену у [[Студентске демонстрације 1968. у Југославији|Студентским демонстрацијама]] 1968. Студенти су током демонстрација 1968. истакли плакате: „Доле црвена буржоазија“, „Доле кнежеви социјализма“, „Лопови са црвеним књижицама!“, „Феудалци у дедињским вилама и мерцедесима!“, „Ми смо синови радног народа“, „Доста је корупције“, „Против све већег богаћења појединаца на рачун радничке класе – против акционарског социјализма – против незапослености која тера наше раднике у капиталистичке земље на рад“, „Свима једнаке услове за школовање“ и друге.<ref name="Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас">''Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас'', Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) {{ср}}</ref><ref name="Тако је то било 2"/><ref name="Лопов земљу притиско">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Lopov-zemlju-pritisko.sr.html |title=Лопов земљу притиско |author= |authorlink= |coauthors= |date=13. 6. 2009. |format= |work= |publisher=Политика |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=7. 3. 2012. }}</ref>


== Историја ==
== Историја ==

Верзија на датум 30. април 2013. у 06:10

Црвена буржоазија је појам којим се означава новонастала владајућа класа, слој повлаштених у ФНРЈ и СФР Југославији који су критички названи „црвени буржуји“. Односи се на руководство Комунистичке партије Југославије, касније Савеза комуниста Југославије.[1] Југословенско социјалистичко друштво је према циљевима зацртаним од стране КПЈ тежило нестанку класа и општој једнакости свих, тако да је појава привилегованих и нејаднакости у друштву изазвала кулминацију незадовољства представљену у Студентским демонстрацијама 1968. Студенти су током демонстрација 1968. истакли плакате: „Доле црвена буржоазија“, „Доле кнежеви социјализма“, „Лопови са црвеним књижицама!“, „Феудалци у дедињским вилама и мерцедесима!“, „Ми смо синови радног народа“, „Доста је корупције“, „Против све већег богаћења појединаца на рачун радничке класе – против акционарског социјализма – против незапослености која тера наше раднике у капиталистичке земље на рад“, „Свима једнаке услове за школовање“ и друге.[2][1][3]

Историја

Појам „црвена буржоазија“ се помиње и у филмовима црног таласа, попут Макевејевих Мистерија организма (1971) и Жилникових Раних радова (1969).

Афера „Ђилас“

Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио Милован Ђилас 1953. и 1954. у часопису Нова мисао и новинама Борба, у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.[4] Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.[4] Његов чланак „Анатомија једног морала“ (Нова мисао јануар 1954) директно се бави питањима „партијске елите“, након чијег објављивања је Нова мисао забрањена и угашена.[4] У „Анaтомији једног морала“ Ћилас директно критикује нову елиту:


Због Ђиласових текстова руководство СКЈ је сазвало Трећи ванредни пленум СК СКЈ 16. и 17. јануара 1954. на коме је на основу реферата које су изнијели Јосип Броз и Едвард Кардељ одлучено да су Ђиласови ставови противни програму СКЈ те да се он искључује из Централног комитета, уклања са свих дужности у СКЈ и кажњава посљедњом опоменом.[4] Након искључења, Ђилас је писао књиге и давао изјаве за штампу, што је довело до првог суђења у јануару 1955, након чега је био у затвору (1956-1961, 1962-1966)[4][5] У овом периоду је написао више књига, а између осталог и дјело „Нова класа“.[4][5]

„Нова класа“

У свом дјелу „Нова класа“ Ђилас директно критикује партијску бирократију и њене владарске привилегије, а саме партијске руководиоце назива новом повлаштеном владајућом класом.[5] Ђилас је „Нову класу“ написао након првог суђења у јануару 1955, а због ње му је касније поново суђено.[5][6]

Референце

  1. ^ а б Тако је то било 2 (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) (језик: српски)
  2. ^ Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас, Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) (језик: српски)
  3. ^ „Лопов земљу притиско”. Политика. 13. 6. 2009. Приступљено 7. 3. 2012. 
  4. ^ а б в г д ђ Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) (језик: српски)
  5. ^ а б в г Час анатомије, Вељко Станић, Политика, 5. 7. 2010. (језик: српски)
  6. ^ Критика комунистичког система, Вељко Станић, Политика, 6. 7. 2010. (језик: српски)

Види још

Литература

  • Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас, Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009)
  • Тако је то било 2 (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001)
  • Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) [1]
  • Магични круг Милована Ђиласа, Вељко Станић, чланци који су изашли у Политици (28. 6. 2010 - 9. 7. 2010) [2]
  • Đilas, Milovan (1983, 1957). The New Class: An Analysis of the Communist System (paperback изд.). San Diego: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 0-15-665489-X.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)