Владимир-Суздаљ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 9. мај 2013. у 07:45

Владимир-Суздаљ или кнежевина Владимир-Суздаљ или Владимир-Суздаљска Русија представља велику кнежевину, која је наследила Кијевску Русију крајем 12. века, а трајала је до касног 14. века. Традиционално се сматра колевком руског језика и нације и постепено је еволуирала у Велику московску кнежевину.

Порекло

Кнежевина је заузимала велику област на североистоку Кијевске Русије. Приближне границе су биле на рекама Волги, Оки и Северној Двини. Главни град је био Ростов, а остали важни градови су били Суздаљ, Јарослављ и Белозерск.

Владимир Мономах је 1093. преместио седиште у Суздаљ. Петнаест година касније он оснива град Владимир, 31 километар од Суздаља. Његов син Јуриј Долгоруки је преместио престоницу 1157. у Владимир. Пошто је племство Ростова и Суздаља било незадовољно тим премештањем избија кратки грађански рат.

Средином 12. века јужне руске земље су систематски уништавали турски номадски народи, па се становништво сели према северу. Оснивају се бројна насеља у дотад шумовитим пределима, познатим као Залесје. Према легендама и хроникама Јуриј Долгоруки је оснивач бројних насеља: Москва, Переслављ-Залески, Кострома, Дмитров, Угљич и Твер.

Успон

Андреј Богољубски је био син Јурија Дугоруког и заслужан је за уздизање Владимира доо зенита политичке моћи. Андреј је био изузетно способан владар, а презирао је друге центре моћи (као нпр. Кијев). Тако је спалио Кијев 1169. и одбио је да он влада Кијевом. Поставља свог брата да влада Кијевом. Тиме је Кијев потпуно изгубио некадашњи значај, а Владимир је постао још важнији центар. Андреја Богољубова убијају племићи 1174.

После кратког раздобља Андрејев брат Всеволд III долази на власт и исто тако следи Андрејеву политику. Поново потчињава Кијев 1203. Главни Всеволдови непријатељи су били јужна кнежевина Рјазањ и моћна турска држава Волга-Булгарија. После неколико похода Рјазањ је био спаљен до земље, а Волга-Булгарија је принуђена да плаћа данак.

После Всеволдове смрти долази до низа династичких борби за превласт. Најстарији син Константин Ростовски је уз помоћ бољара из Ростова истерао законитог наследника Всеволдовог брата Јурија II. Шест година касније Јуриј II постаје владар. Јуриј II је био лукав владар, који је победио Волга-Булгарију, те поставио свог брата Јарослава у Великом Новгороду.

Инвазија Монгола

Међутим Монголи под Бату-Каном заузимају и пале Владимир 1238. После тога Монголи су наставили са уништавањем и паљењем осталих великих градова Владимир-Суздаљске Русије.

Монголски јарам

Ниједан од великих градова није се могао опоравити од Монголске инвазије. Владимир-Суздаљска кнежевина се распала у 11 малих кнежевина. Све су признале Великог кнеза Владимира, а Великог кнеза је постављао монголски кан. Чак је и Александар Невски морао ићи код кана у Каракорум, да би био постављен као Велики кнез Владимира.

До краја 13. века само су три града (Москва, Твер и Нижњи Новгород) још увек имали кнежевске титуле. Њихови владари нису долазили у Владимир да владају, него су владали из својих градова. Када се митрополија преместила у Москву 1321. постало је јасно да Велика московска кнежевина наслеђује Владимир-Суздаљ као главни центар североисточне Русије.

Види још

Литература

Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{bez_inlajn_referenci}}
-{{bez_izvora}}
-[[Слика:Vladimir assumption.jpg|мини|десно|300п|Катедрала Успећа Пресвете Богородице у Владимиру изграђена је 1158-1160 и била је главна црква у Русији у 13. веку]]
+[[Датотека:Vladimir assumption.jpg|мини|десно|300п|Катедрала Успећа Пресвете Богородице у Владимиру изграђена је 1158-1160 и била је главна црква у Русији у 13. веку]]
-[[Слика:Vladimirskaya.jpg|мини|Владимирска Богородица]]
+[[Датотека:Vladimirskaya.jpg|мини|Владимирска Богородица]]
-'''Владимир-Суздаљ''' или '''кнежевина Владимир-Суздаљ''' или '''Владимир-Суздаљска Русија''' представља велику кнежевину, која је наследила [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] крајем [[12. век]]а, а трајала је до касног [[14. век]]а.  Традиционално се сматра колевком руског језика и нације и постепено је еволуирала у [[Велика московска кнежевина|Велику московску кнежевину]].
+'''Владимир-Суздаљ''' или '''кнежевина Владимир-Суздаљ''' или '''Владимир-Суздаљска Русија''' представља велику кнежевину, која је наследила [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] крајем [[12. век]]а, а трајала је до касног [[14. век]]а. Традиционално се сматра колевком руског језика и нације и постепено је еволуирала у [[Велика московска кнежевина|Велику московску кнежевину]].
-==Порекло==
+== Порекло ==
 Кнежевина је заузимала велику област на североистоку [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Приближне границе су биле на рекама [[Волга|Волги]], [[Ока (река)|Оки]] и [[Северна Двина|Северној Двини]]. Главни град је био [[Ростов]], а остали важни градови су били [[Суздаљ]], [[Јарослављ]] и [[Белозерск]].
 [[Владимир Мономах]] је [[1093]]. преместио седиште у Суздаљ. Петнаест година касније он оснива град [[Владимир (град)|Владимир]], 31 километар од Суздаља. Његов син [[Јуриј Долгоруки]] је преместио престоницу [[1157]]. у Владимир. Пошто је племство Ростова и Суздаља било незадовољно тим премештањем избија кратки грађански рат.
-Средином  [[12.  век]]а јужне руске земље су систематски уништавали турски номадски народи, па се становништво сели према северу. Оснивају се бројна насеља у дотад шумовитим пределима, познатим као Залесје. Према легендама и хроникама  [[Јуриј Долгоруки]] је оснивач бројних насеља: [[Москва]], [[Переслављ-Залески]], [[Кострома]], [[Дмитров]], [[Угљич]] и [[Твер]].
+Средином [[12. век]]а јужне руске земље су систематски уништавали турски номадски народи, па се становништво сели према северу. Оснивају се бројна насеља у дотад шумовитим пределима, познатим као Залесје. Према легендама и хроникама [[Јуриј Долгоруки]] је оснивач бројних насеља: [[Москва]], [[Переслављ-Залески]], [[Кострома]], [[Дмитров]], [[Угљич]] и [[Твер]].
-==Успон    ==
+== Успон ==
-[[Андреј Богољубски]] је био син Јурија Дугоруког и заслужан је за уздизање Владимира доо зенита политичке моћи.  Андреј је био изузетно способан владар, а презирао је друге центре моћи (као нпр. [[Кијев]]). Тако је спалио [[Кијев]] [[1169]]. и одбио је да он влада Кијевом. Поставља свог брата да влада Кијевом. Тиме је Кијев потпуно изгубио некадашњи значај, а Владимир је постао још важнији центар. Андреја Богољубова убијају племићи [[1174]].
+[[Андреј Богољубски]] је био син Јурија Дугоруког и заслужан је за уздизање Владимира доо зенита политичке моћи. Андреј је био изузетно способан владар, а презирао је друге центре моћи (као нпр. [[Кијев]]). Тако је спалио [[Кијев]] [[1169]]. и одбио је да он влада Кијевом. Поставља свог брата да влада Кијевом. Тиме је Кијев потпуно изгубио некадашњи значај, а Владимир је постао још важнији центар. Андреја Богољубова убијају племићи [[1174]].
 После кратког раздобља Андрејев брат [[Всеволд III]] долази на власт и исто тако следи Андрејеву политику. Поново потчињава Кијев [[1203]]. Главни Всеволдови непријатељи су били јужна кнежевина [[Рјазањ]] и моћна турска држава [[Волга-Булгарија]]. После неколико похода [[Рјазањ]] је био спаљен до земље, а [[Волга-Булгарија]] је принуђена да плаћа данак.
-После Всеволдове смрти долази до низа династичких борби за превласт. Најстарији син Константин Ростовски је уз помоћ бољара из Ростова истерао законитог наследника Всеволдовог брата Јурија II. Шест година касније Јуриј  II постаје владар. Јуриј  II је био лукав владар, који је победио Волга-Булгарију, те поставио свог брата Јарослава у Великом Новгороду.
+После Всеволдове смрти долази до низа династичких борби за превласт. Најстарији син Константин Ростовски је уз помоћ бољара из Ростова истерао законитог наследника Всеволдовог брата Јурија II. Шест година касније Јуриј II постаје владар. Јуриј II је био лукав владар, који је победио Волга-Булгарију, те поставио свог брата Јарослава у Великом Новгороду.
-==Инвазија Монгола==
+== Инвазија Монгола ==
 {{историја Русије}}
 Међутим [[Монголи]] под [[Бату-кан|Бату-Каном]] заузимају и пале Владимир [[1238]]. После тога [[Монголи]] су наставили са уништавањем и паљењем осталих великих градова Владимир-Суздаљске Русије.
-==Монголски јарам==
+== Монголски јарам ==
 Ниједан од великих градова није се могао опоравити од Монголске инвазије. Владимир-Суздаљска кнежевина се распала у 11 малих кнежевина. Све су признале Великог кнеза Владимира, а Великог кнеза је постављао монголски кан. Чак је и [[Александар Невски]] морао ићи код кана у Каракорум, да би био постављен као Велики кнез Владимира.
@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 До краја 13. века само су три града ([[Москва]], [[Твер]] и [[Нижњи Новгород]]) још увек имали кнежевске титуле. Њихови владари нису долазили у Владимир да владају, него су владали из својих градова. Када се митрополија преместила у Москву [[1321]]. постало је јасно да [[Велика московска кнежевина]] наслеђује Владимир-Суздаљ као главни центар североисточне Русије.
-==Види још==
+== Види још ==
-*[[Кијевска Русија]]
+* [[Кијевска Русија]]
-*[[Историја Русије]]
+* [[Историја Русије]]
 == Литература ==
 * {{Cite book|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}