Jump to content

Гилберт Њутон Луис — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Sly-ah је преместио страницу Гилберт Њутн Луис на Гилберт Њутон Луис: Правилно.)
м
{{Биографија
| име = Гилберт ЊутнЊутон
| презиме = Луис
| слика =
| опис_слике = Гилберт ЊутнЊутон Луис
| дан_рођења = 23.
| месец_рођења = октобар
| женски_пол =
}}
'''Гилберт ЊутнЊутон Луис''' ({{јез-енгл|Gilbert Newton Lewis}}; [[Вејмут (Масачусетс)|Вејмут]], [[23. октобар]] [[1875]] — [[Беркли (град)|Беркли]], [[23. март]] [[1946]]) је био познати амерички [[физикохемичар]].
 
== Школовање==
Студије хемије је започео на НебраскаУниверзитету универзитету[[Небраска]], а завршио на Харварду где[[Харвард]]у је хемију дипломирао [[1896]]. и докторирао [[1899]]. године.
 
== Научни рад ==
Године [[1908]]. објавио је први рад из серије о [[теорија релативности|релативности]], где је извео везу између [[маса|масе]] и [[енергија|енергије]] друкчије од [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајна]]. Такође је увео термодинамички концепт [[фугасност]]и у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," ''J. Am. Chem. Soc.'' '''30''', 668-683 (1908).
 
Године [[1916]],. формулисао је идеју да [[ковалентна веза| ковалентну везу]] образују заједнички [[електрон]]ски парови. Његове идеје о [[хемијска веза|хемијској вези]] проширио је [[Ирвинг ЛангмирЛангмјур]] што је инспирисало [[ЛинусЛајнус Полинг|Полинга]] да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо [[Луисове структуре|Луисовим структурама]] и модел [[Кубични атом|кубичног атома]].
 
Године [[1919]], испитивањем [[магнетизам|магнетних]] особина раствора [[кисеоник]]а у [[течност|течном]] [[азот]]у, нашао је да долази до образовања молекула O<sub>4</sub> што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
 
Године [[1923]],. формулисао је електронску теорију [[киселина|кисело]]-[[База (хемија)|базних]] реакција што данас знамо као Луисову теорију: [[Луисова база]] је акцептор (прималац) електрона а [[Луисова база]]" донор (давалац) електрона.
 
Из радова [[Вилард Гибс|Виларда Гибса]], било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања [[Хемијска равнотежа|равнотеже]] одређене [[слободна енергија|слободном енергијом]] реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године [[1923]]. Објављивањемобјављивањем тих резултата са [[МерлеМерл Рандал|Рандалом]] Луис је [[хемијска термодинамика|хемијску термодинамику]] увео као модерну научну дисциплину.
 
Године [[1926]], смислио је термин „[[фотон]]" за најмању јединицу енергије зрачења.