Куга

Куга, пестис, бубонска куга, „црна смрт“ је акутна, тешка, заразна болест која се најчешће јавља у бубонском облику или у облику упале плућа, а узрокована је бактеријом Јерсинијом пестис (лат. Yersinia pestis). Бактерију преноси бува, са глодара на човека. Болесник са плућним обликом куге може заразу да шири ваздухом. Нелечени облик плућне куге се, најчешће, завршава смрћу а неправилно лечена тзв. бубонска куга, смртним исходом сваког другог болесника.

Као природни извор - жариште инфекција, болест се еизоотски одржава у Африци, Азији, укључујући и територије Русије, Јужне Америке, и САД. У Србији је последња епидемија куге забележена пре више од 160 година. Како еколошки услови нису квалитативно измењени (и даље постоје глодари и њихови ектопаразити — буве) — и данас је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге, посебно у случају ванредних прилика. Бактерија Jersinia pestis, због своје особине брзог и масовног ширења и велике смртности је идеално биолошко оружје у евентуалном биолошком рату.

Један доктор из 17. века би обукао заштитно одело, укључујући и дугачки шешир, рукавице, маску и наочаре, пре него што би ишао у обилазак пацијената који су били заражени кугом. Наслов натписа гласи: Како да се борите са смрћу у Риму, године 1656,. употребом заштитног одела

Мере спречавања

Мере спречавања и сузбијања обухватају дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију, хемиопрофилаксу антибиотицима идр. Вакцине које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.

Пут ширења куге у Европи

Види још

• Чума

Спољашње везе

• Место на коме је куга заустављена („Политика“, 8. мај 2011)
• Јеротије Н. Вујић: Епидемија куге у Брежђу и Осечиници 1837. године, стране 83-169, у „Гласник“, број 2-3, Историјски архив, Ваљево, 1967. године.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).