Ugljena kiselina — разлика између измена

Ugljena kiselina
Structural formula	Ball-and-stick model
Nazivi
	IUPAC naziv Carbonic acid
	Drugi nazivi Rastvor ugljen dioksida; Dihidrogen karbonat; vazdušna kiselina
Identifikacija
CAS broj	463-79-6 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:28976 ;
ChemSpider	747 ;
ECHA InfoCard	100.133.015
KEGG	C01353 ;
	SMILES O=C(O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	H2CO3
Molarna masa	62,03 g/mol
Gustina	1,0 g/cm3 (rastvor)
Tačka topljenja	n/a
Rastvorljivost u vodi	postoji samo ur rastvoru
Kiselost (pKa)	6.352 (pKa1)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. мај 2013. у 22:37

Ugljena kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H₂CO₃ (ili OC(OH)₂).^[2] Ovo ime se isto tako koristi za rastvore ugljen dioksida u vodi, zato što takvi rastvori sadrže male količine H₂CO₃, i reakcije teku kao da je glavni molekul H₂CO₃. Ugljena kiselina formira dve vrste soli: karbonate i bikarbonate. Ona je slaba kiselina.

Kad se ugljen dioksid rastvori u vodi uspostavi se hemijski ekvilibrijum sa ugljenom kiselinom:

CO₂ + H₂O ⇌ H₂CO₃

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

Welch M. J., Lipton J. F., Seck J. A. (1969). „Tracer studies with radioactive oxygen-15. Exchange between carbon dioxide and water”. J. Phys. Chem. 73 (335): 3351. doi:10.1021/j100844a033.
Jolly, W. L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd Edn.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-112651-1.
Moore M. H., Khanna R. (1991). „Infrared and Mass Spectral Studies of Proton Irradiated H2O+Co2 Ice: Evidence for Carbonic Acid Ice: Evidence for Carbonic Acid”. Spectrochimica Acta. 47A: 255—262. doi:10.1016/0584-8539(91)80097-3.
W. Hage K. R. Liedl, Mayer E.; Hallbrucker, A; Mayer, E (1998). „Carbonic Acid in the Gas Phase and Its Astrophysical Relevance”. Science. 279 (5355): 1332—1335. PMID 9478889. doi:10.1126/science.279.5355.1332. Недостаје |last2= у Authors list (помоћ)
Hage W., Hallbrucker A., Mayer E. (1993). „Carbonic Acid: Synthesis by Protonation of Bicarbonate and Ftir Spectroscopic Characterization Via a New Cryogenic Technique”. J. Am. Chem. Soc. 115: 8427—8431. doi:10.1021/ja00071a061.
Hage W., Hallbrucker A., Mayer E. (1995). „A Polymorph of Carbonic Acid and Its Possible Astrophysical Relevance”. J. Chem. Soc. Farad. Trans. 91: 2823—2826. doi:10.1039/ft9959102823.

@@ Ред 46: / Ред 46: @@
 }}
-'''Ugljena kiselina''' je [[organsko jedinjenje]] sa [[Molekulska formula|formulom]] -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}- (ili -{OC(OH)}-<sub>2</sub>).<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Ovo ime se isto tako koristi za [[rastvor]]e [[ugljen dioksid]]a u [[voda (molekul)|vodi]], zato što takvi rastvori sadrže male količine -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-, i reakcije teku kao da je glavni molekul -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-. Ugljena kiselina formira dve vrste [[so]]li: [[karbonat]]e i [[bikarbonat]]e. Ona je [[Jačina kiseline|slaba kiselina]].
+'''Ugljena kiselina''' je [[neorgansko jedinjenje]] sa [[Molekulska formula|formulom]] -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}- (ili -{OC(OH)}-<sub>2</sub>).<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Ovo ime se isto tako koristi za [[rastvor]]e [[ugljen dioksid]]a u [[voda (molekul)|vodi]], zato što takvi rastvori sadrže male količine -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-, i reakcije teku kao da je glavni molekul -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-. Ugljena kiselina formira dve vrste [[so]]li: [[karbonat]]e i [[bikarbonat]]e. Ona je [[Jačina kiseline|slaba kiselina]].
 ==Hemijska ravnoteža==