Говор на Газиместану — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. јун 2013. у 18:41

Говор на Газиместану Слободана Милошевића је одржан приликом прославе 600 година Косовске битке 28. јуна 1989. на Косову пољу. Својим присуством, прославу је обележило и око два милиона људи, од којих је један део дошао из САД, Канаде, Аустралије и многих земаља Европе.

Прослави је присуствовало комплетно Председништво СФРЈ, на челу са Јанезом Дрновшеком, затим је ту био и Милан Панчевски - тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ, а централни говор одржао је Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва СР Србије.

Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у Југославији, док су амбасадори САД, Ворен Зимерман, и Турске одбили да дођу.

Најчешће је критикована ова реченица, која је протумачена од стране многих као најава рата:

Шест векова касније, данас, опет смо у биткама, и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене.

Делови говора на Газиместану (Косово поље)

Чувени говор Слободана Милошевића, почиње речима:

На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости. Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: ‒ са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.

Слободан Милошевић даље тврди да је неслога била препрека за јединство српског народа и у новије време (током Другог св. рата), и да је та неслога увела Србе и Србију у агонију:

Па и касније када је формирана социјалистичка Југославија, српски врх је у тој новој земљи остао подељен, склон компромисима на штету сопственог народа. Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Поготово што Срби кроз читаву своју историју нису никада освајали и експлоатисали друге. Њихово национално и историјско биће кроз читаву историју и кроз два светска рата као и данас је – ослободилачко. Ослобађали су вечито себе и, кад су били у прилици, помагали су другима да се ослободе. А то што су у овим просторима велики народ, није никакав српски грех, ни срамота. То је предност, коју они нису користили против других. Али морам да кажем овде, на овом великом, легендарном пољу Косову, да Срби ту предност што су велики нису никада користили ни за себе.

Потом, у говору, Милошевић, помињући битку на Косову пољу, изражава наду да ће српски народ, свестан своје прошлости, да се окрене слози и јединству које је предуслов даљем успешном развоју Србије. Напомиње да елементарна свест о јединству и слози, представља „нужност за Југославију јер се њена судбина налази у здруженим рукама свих њених народа.“ Чувени говор на Косову пољу, Слободан Милошевић завршава речима:

Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу. Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства. У том духу ми данас настојимо да градимо друштво – богато и демократско. И да тако допринесемо просперитету своје лепе, и у овом тренутку неправедно напаћене земље. Али и да тако допринесемо напорима свих прогресивних људи нашег доба, које они чине за један нови, лепши свет.
Нека вечно живи успомена на косовско јунаштво!
Нека живи Србија!
Нека живи Југославија!
Нека живи мир и братство међу народима!

Анализе и критике

„

Газиместан је једна шовинистичка манифестација. Нису се само Срби борили против Турака, у бици су учествовали и Албанци, и Хрвати, и Босанци. То је догађај од значаја за све југословенске народе. Мој утисак је да у Југославији постоје снаге које готово прижељкују терористичке акције на Косову. Могу само да упозорим Србе да увек када је неки мали народ, а и Срби су мали народ, покушавао да наметне своју превласт на Балкану, то се завршавало његовом личном трагедијом.^[1]

”

— Ибрахим Ругова, 1989.

Приликом обележавања 600. годишњице битке на Косову, Слободан Милошевић је у свом говору искористио симболичку моћ косовског мита ради окупљања маса око своје политике.^[2] У свом говору, он је Косово назвао срцем Србије, што је касније постало широко прихваћена националистичка парола. Ова прослава, на попришту средњовековне битке из 1389, уз присуство свих црквених званичника, је привремено успоставила јединство Српске православне цркве, државе и различитих националистичких традиција у Србији.^[3] Милошевићев говор на Косову је означио крај заједничке југословенске идеје, а он је постао национални српски лидер.^[4]

Види још

„Косово је срце Србије“

Извори

[1] Рекли су 1989

[2] Наши митови и национални елитизам

[3] Флоријан Бибер, нациоанлистичка мобилизација и приче о српскоме страдању

[4] Александар Ћирић, Нарцизам малих разлика

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 Прослави је присуствовало комплетно [[Председништво СФРЈ]], на челу са [[Јанез Дрновшек|Јанезом Дрновшеком]], затим је ту био и [[Милан Панчевски]] - тадашњи председник Председништва [[ЦК СКЈ]], а централни говор одржао је [[Слободан Милошевић]], тадашњи председник Председништва [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]].
-Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у [[Југославија|Југославији]], док су амбасадори САД-а, [[Ворен Зимерман]], и [[Турска|Турске]] одбили да дођу.
+Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у [[Југославија|Југославији]], док су амбасадори САД, [[Ворен Зимерман]], и [[Турска|Турске]] одбили да дођу.
 Најчешће је критикована ова реченица, која је протумачена од стране многих као најава рата:
@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 :Слободан Милошевић даље тврди да је неслога била препрека за јединство српског народа и у новије време (током Другог св. рата), и да је та неслога увела Србе и Србију у агонију:
 {{цитат|Па и касније када је формирана социјалистичка Југославија, српски врх је у тој новој земљи остао подељен, склон компромисима на штету сопственог народа. Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Поготово што Срби кроз читаву своју историју нису никада освајали и експлоатисали друге. Њихово национално и историјско биће кроз читаву историју и кроз два светска рата као и данас је – ослободилачко. Ослобађали су вечито себе и, кад су били у прилици, помагали су другима да се ослободе. А то што су у овим просторима велики народ, није никакав српски грех, ни срамота. То је предност, коју они нису користили против других. Али морам да кажем овде, на овом великом, легендарном пољу Косову, да Срби ту предност што су велики нису никада користили ни за себе.}}
-Потом, у говору, Милошевић, помињући битку на Косову пољу, изражава наду да ће српски народ, свестан своје прошлости, да се окрене слози и јединству које је предуслов даљем успешном развоју Србије. Напомиње да елементарна свест о јединству и слози,представља „''нужност за Југославију јер се њена судбина налази у здруженим рукама свих њених народа.''“
+Потом, у говору, Милошевић, помињући битку на Косову пољу, изражава наду да ће српски народ, свестан своје прошлости, да се окрене слози и јединству које је предуслов даљем успешном развоју Србије. Напомиње да елементарна свест о јединству и слози, представља „''нужност за Југославију јер се њена судбина налази у здруженим рукама свих њених народа.''“
 Чувени говор на Косову пољу, Слободан Милошевић завршава речима:
 {{цитат|Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу. Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства. У том духу ми данас настојимо да градимо друштво – богато и демократско. И да тако допринесемо просперитету своје лепе, и у овом тренутку неправедно напаћене земље. Али и да тако допринесемо напорима свих прогресивних људи нашег доба, које они чине за један нови, лепши свет.