Приморска бановина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 13. јун 2013. у 21:26

Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.

Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.

Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.

Главни град Приморске бановине је био Сплит.

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	138.375
римокатоличка	692.496
евангелистичке	211
остале хришћанске	618
исламска	69.360
без конфесије	600
УКУПНО	901.660

Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:^[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Primorskabanovina.jpg|мини|300п|десно|Карта Приморске бановине (1937).]]
-[[Датотека:Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr.svg|мини|250п|Бановине Краљевине Југославије]]
+[[Датотека:Locator map Littoral Banovina in Yugoslavia.svg|мини|250п|Бановине Краљевине Југославије]]
 '''Приморска бановина''' је била управна јединица у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]].
 Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем [[Споразум Цветковић-Мачек|споразума Цветковић-Мачек]], спојена са [[Савска бановина|Савском бановином]] и још неколико мањих подручја у [[Бановина Хрватска|Бановину Хрватску]].