Никшићко поље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
неее :D |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Никшићко |
'''Никшићко поље''' је највеће [[крашко поље]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], а име је добило по граду [[Никшић]]у, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део [[општина Никшић|општине Никшић]]. Надморска висина поља је око 640 -{m}-, а површина око 48 -{km²}-. Протеже се правцем [[северозапад]]-[[југоисток]] на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 -{km}-. |
||
Као |
Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим [[поплава]]ма, које су регулисане изградњом [[хидроцентрала]] на реци [[Зета (река)|Зети]], која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице [[Горња Зета]] и [[Грачаница (река)|Грачаница]]. |
||
==Види још== |
== Види још == |
||
* [[Цетињско поље]] |
* [[Цетињско поље]] |
||
* [[Граховско поље]] |
* [[Граховско поље]] |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
* [[Драгаљско поље]] |
* [[Драгаљско поље]] |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
* Родић Д. и Павловић М. (1994): ''Географија Југославије 1'', Савремена администрација, Београд |
* Родић Д. и Павловић М. (1994): ''Географија Југославије 1'', Савремена администрација, Београд |
||
{{Крашка поља}} |
|||
[[Категорија:Крашка поља у Црној Гори |
{{Крашка поља}} |
||
[[Категорија:Крашка поља у Црној Гори]] |
|||
Верзија на датум 15. јун 2013. у 16:56
Никшићко поље је највеће крашко поље у Црној Гори, а име је добило по граду Никшићу, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део општине Никшић. Надморска висина поља је око 640 m, а површина око 48 km². Протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 km.
Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим поплавама, које су регулисане изградњом хидроцентрала на реци Зети, која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице Горња Зета и Грачаница.
Види још
Литература
- Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд
