14. август — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
}} |
}} |
||
* [[1248]]. — Отпочела је изградња катедрале у [[Келн]]у. |
* [[1248]]. — Отпочела је изградња катедрале у [[Келн]]у. |
||
* [[1385]]. — Победом у [[Битка код Алжубароте|бици код Алжубароте]], [[португал]]ске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље [[Хуан I|Хуана I]], чиме је осигурана независност Португала. |
* [[1385]]. — Победом у [[Битка код Алжубароте|бици код Алжубароте]], [[португалија|португал]]ске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље [[Хуан I|Хуана I]], чиме је осигурана независност Португала. |
||
* [[1457]]. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји. |
* [[1457]]. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји. |
||
* [[1784]]. — На острву [[Кодијак]] поред [[Аљаска|Аљаске]] основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара. |
* [[1784]]. — На острву [[Кодијак (острво)|Кодијак]] поред [[Аљаска|Аљаске]] основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара. |
||
* [[1805]]. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчег совјета сербског]] као централног органа власти у устаничкој [[Србија|Србији]], а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи [[Карађорђе|Карађорђева]] власт. |
* [[1805]]. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског]] као централног органа власти у устаничкој [[Србија|Србији]], а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи [[Карађорђе Петровић|Карађорђева]] власт. |
||
* [[1867]]. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије [[Михаило Обреновић]] склопио је уговор са Грцима. |
* [[1867]]. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије [[Михаило Обреновић]] склопио је уговор са Грцима. |
||
* [[1878]]. — [[Аустроугарска]] војска је умарширала у [[Љубиње]], у склопу [[ |
* [[1878]]. — [[Аустроугарска]] војска је умарширала у [[Љубиње]], у склопу [[анексиона криза|анексије Босне и Херцеговине]]. |
||
* [[1893]]. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила. |
* [[1893]]. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила. |
||
* [[1900]]. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача. |
* [[1900]]. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача. |
||
* [[1920]]. — У Београду је потписан уговор о стварању „[[Мала Антанта|Мале Антанте]]“, војно-одбрамбеног савеза [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Краљевина |
* [[1920]]. — У Београду је потписан уговор о стварању „[[Мала Антанта|Мале Антанте]]“, војно-одбрамбеног савеза [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија. |
||
* [[1934]]. — У први нацистички концентрациони логор [[Дахау]], код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе. |
* [[1934]]. — У први нацистички концентрациони логор [[Дахау]], код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе. |
||
* [[1941]]. — Британски премијер [[Винстон Черчил]] и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН. |
* [[1941]]. — Британски премијер [[Винстон Черчил]] и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН. |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
* [[1949]]. — У [[Западна Немачка|Западној Немачкој]] су одржани први избори после Другог светског рата. [[Конрад Аденауер]] је постао први канцелар Западне Немачке. |
* [[1949]]. — У [[Западна Немачка|Западној Немачкој]] су одржани први избори после Другог светског рата. [[Конрад Аденауер]] је постао први канцелар Западне Немачке. |
||
* [[1969]]. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната. |
* [[1969]]. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната. |
||
* [[1970]]. — [[СФР Југославија]] и [[Ватикан]] обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида. |
* [[1970]]. — [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] и [[Ватикан]] обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида. |
||
* [[1980]]. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у [[Гдањск]]у. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе. |
* [[1980]]. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у [[Гдањск]]у. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе. |
||
* [[1986.]] — |
* [[1986|1986.]] — |
||
** У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу [[Бејрут]]а погинуло је 19, а рањено 90 људи. |
** У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу [[Бејрут]]а погинуло је 19, а рањено 90 људи. |
||
** У [[Пакистан]]у је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције [[Беназир Буто]] је ухапшена. |
** У [[Пакистан]]у је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције [[Беназир Буто]] је ухапшена. |
||
* [[1996]]. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике [[апартхејд]]а у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година. |
* [[1996]]. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике [[апартхејд]]а у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година. |
||
* [[2000.]] — |
* [[2000|2000.]] — |
||
** [[Руска православна црква]] прогласила је за свеце последњег руског цара [[Николај II |
** [[Руска православна црква]] прогласила је за свеце последњег руског цара [[Николај II Александрович|Николаја II Романова]] и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, [[1918|1918.]] године. |
||
** Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у [[Сијера Леоне]]у. |
** Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у [[Сијера Леоне]]у. |
||
Ред 41: | Ред 41: | ||
== Смрти == |
== Смрти == |
||
* [[1941]]. — [[ |
* [[1941]]. — [[Пол Сабатје]], франсуски хемичар, добитник Нобелове награде |
||
* [[1956]]. — [[Бертолт Брехт]], немачки писац драма, позоришни теоретичар |
* [[1956]]. — [[Бертолт Брехт]], немачки писац драма, позоришни теоретичар |
||
* [[1988]]. — [[Енцо Ферари]], италијански конструктор спортских аутомобила. |
* [[1988]]. — [[Енцо Ферари]], италијански конструктор спортских аутомобила. |
||
* [[1930]]. — [[Јосип Колумбо]], један од седам секртара [[СКОЈ]]-а |
* [[1930]]. — [[Јосип Колумбо]], један од седам секртара [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а |
||
::[[Перо Поповић Ага]] обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а |
::[[Перо Поповић Ага]] обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а |
||
* [[2004]]. — [[Чеслав Милош]], пољски писац и нобеловац. |
* [[2004]]. — [[Чеслав Милош]], пољски писац и нобеловац. |
Верзија на датум 28. јун 2013. у 09:51
14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.
Догађаји
август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну.
- 1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.
- 1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
- 1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
- 1805. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи Карађорђева власт.
- 1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
- 1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.
- 1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
- 1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача.
- 1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.
- 1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
- 1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.
- 1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.
- 1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.
- 1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
- 1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
- 1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
- 1980. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.
- 1986. —
- У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
- У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
- 1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
- 2000. —
- Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
- Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.
Рођења
- 1777. — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар.
- 1867. — Џон Голсворди енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932
- 1876. — Александар Обреновић, краљ Србије. (†1903.)
- 1933. — Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
- 1966. — Хали Бери, афроамеричка глумица.
- 1973. — Владимир Вујасиновић, српски ватерполиста.
- 1982. — Кузмановић Жарко, српски комичар из Будисаве код Новог Сада
Смрти
- 1941. — Пол Сабатје, франсуски хемичар, добитник Нобелове награде
- 1956. — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар
- 1988. — Енцо Ферари, италијански конструктор спортских аутомобила.
- 1930. — Јосип Колумбо, један од седам секртара СКОЈ-а
- Перо Поповић Ага обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а
- 2004. — Чеслав Милош, пољски писац и нобеловац.