14. август — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 6: Ред 6:
}}
}}
* [[1248]]. — Отпочела је изградња катедрале у [[Келн]]у.
* [[1248]]. — Отпочела је изградња катедрале у [[Келн]]у.
* [[1385]]. — Победом у [[Битка код Алжубароте|бици код Алжубароте]], [[португалија|португал]]ске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље [[Хуан I|Хуана I]], чиме је осигурана независност Португала.
* [[1385]]. — Победом у [[Битка код Алжубароте|бици код Алжубароте]], [[португалија|португал]]ске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље [[Хуан I од Кастиље|Хуана I]], чиме је осигурана независност Португала.
* [[1457]]. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
* [[1457]]. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
* [[1784]]. — На острву [[Кодијак (острво)|Кодијак]] поред [[Аљаска|Аљаске]] основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
* [[1784]]. — На острву [[Кодијак (острво)|Кодијак]] поред [[Аљаска|Аљаске]] основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.

Верзија на датум 28. јун 2013. у 22:46

14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.

Догађаји

август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31
 
  • 1248. — Отпочела је изградња катедрале у Келну.
  • 1385. — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.
  • 1457. — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
  • 1784. — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
  • 1805. — На Скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији, а ради решавања разних животних питања. Међу појединим устаничким и нахијским старешинама тежњи да се њиме донекле ограничи Карађорђева власт.
  • 1867. — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
  • 1878. — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине.
  • 1893. — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
  • 1900. — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана, као експонената страних угњетача.
  • 1920. — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.
  • 1934. — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату, у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
  • 1941. — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Розевелт потписали су "Атлантску повељу", којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.
  • 1945. — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.
  • 1947. — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.
  • 1949. — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
  • 1969. — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
  • 1970. — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
  • 1980. — Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.
  • 1986.
    • У експлозији аутомобила-бомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи.
    • У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.
  • 1996. — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
  • 2000.

Рођења

Смрти

Перо Поповић Ага обућарски радник и један од седморице секретара СКОЈ-а

Празници и дани сећања

Види још