Област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 29. јун 2013. у 02:48

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

природни (Посавина),
историјски (Рашка област),
економски (Рурска област) и
етнички (Квебек).

Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је администратвино-територијална јединица.

Области у Југославији

У Краљевини Југославији област су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.

У СФРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осијечка и Ријечка; у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.

Види још

Литература

Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд

@@ Ред 11: / Ред 11: @@
 У [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] област су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују [[бановина|бановине]]. У то време у Југославији је било 33 области.
-У [[СФРЈ]] области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана [[Косово и Метохија|Аутономна Косовско-метохијска област]] и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У [[Хрватска|Хрватској]] су 1945. године формиране области [[Далмација]] и [[Славонија]], као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у [[Црна Гора|Црној Гори]] образују области као административне јединице и било их је 23, и то у [[Словенија|Словенији]: Горишка (седиште [[Нова Горица]]), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште [[Сплит]]) Загребачка, Карловачка, Осијечка и Ријечка; у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у [[Република Македонија|Македонији]]: Битољска, Скопска и Штипска и у [[Србија|Србији]]: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште [[Зајечар]]) и Титовоужичка. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.
+У [[СФРЈ]] области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана [[Косово и Метохија|Аутономна Косовско-метохијска област]] и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У [[Хрватска|Хрватској]] су 1945. године формиране области [[Далмација]] и [[Славонија]], као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у [[Црна Гора|Црној Гори]] образују области као административне јединице и било их је 23, и то у [[Словенија|Словенији]]: Горишка (седиште [[Нова Горица]]), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште [[Сплит]]) Загребачка, Карловачка, Осијечка и Ријечка; у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у [[Република Македонија|Македонији]]: Битољска, Скопска и Штипска и у [[Србија|Србији]]: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште [[Зајечар]]) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.
 ==Види још==