Нарона — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Vid Museum.JPG|мини|десно|250п|Археолошки музеј Нарона]]
[[Датотека:Vid Museum.JPG|мини|десно|250п|Археолошки музеј Нарона]]
'''Нарона''' је [[Антика|античка]] лука, која се налазила код данашњег места [[Вид (Метковић)|Вид]], удаљеног 4 -{km}- од [[Метковић|Метковића]] у [[Хрватска|Хрватској]]. Уз [[Салона|Салону]] и [[Јадер]] била је један од највећих градова [[Стари Рим|римске]] провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].
'''Нарона''' је [[Антика|античка]] лука, која се налазила код данашњег места [[Вид (Метковић)|Вид]], удаљеног 4 -{km}- од [[Метковић|Метковића]] у [[Хрватска|Хрватској]]. Уз [[Салона|Салону]] и [[Јадер]] била је један од највећих градова [[антички Рим|римске]] провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].
[[Псеудо Скилак]] и [[Теопомп]], којег цитира [[Страбон]], помињу Нарону, тако да је претпоставка да је насеље постојало током [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]], али се најстарији [[археологија|археолошки]] налази датују у [[2. век п. н. е.]].
[[Псеудо Скилак]] и [[Теопомп]], којег цитира [[Страбон]], помињу Нарону, тако да је претпоставка да је насеље постојало током [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]], али се најстарији [[археологија|археолошки]] налази датују у [[2. век п. н. е.]].


[[Стари Рим|Римљани]] су је користили као [[Каструм|војни логор]] током похода да племе [[Далмати|Далмата]], после чега град добија статус колоније ({{јез-лат|colonia civium Romanorum}}). У [[3. век]]у град губи значај и у [[6. век]]у пропада.
[[Антички Рим|Римљани]] су је користили као [[Каструм|војни логор]] током похода да племе [[Далмати|Далмата]], после чега град добија статус колоније ({{јез-лат|colonia civium Romanorum}}). У [[3. век]]у град губи значај и у [[6. век]]у пропада.


== Археолошка истраживања ==
== Археолошка истраживања ==
Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у [[Сплит]]у [[1877.]] године, а прва монографија Нароне издата је [[1907.]] године. [[Теренско истраживање у археологији|Систематска ископавања]] почињу [[1968.]] године. Откривени су фортификациони остаци ([[бедем]] и [[Куле|кула]]). Главна улица ишла је у правцу пута [[Салона]]-Нарона. Према [[Епиграфика|епиграфским]] налазима потврђено је постојање храма [[Либер]]а, [[Ескулап]]а и [[Аугуст]]а.
Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у [[Сплит]]у [[1877|1877.]] године, а прва монографија Нароне издата је [[1907|1907.]] године. [[Теренско истраживање у археологији|Систематска ископавања]] почињу [[1968|1968.]] године. Откривени су фортификациони остаци ([[бедем]] и [[Куле|кула]]). Главна улица ишла је у правцу пута [[Салона]]-Нарона. Према [[Епиграфика|епиграфским]] налазима потврђено је постојање храма [[Либер]]а, [[Асклепије|Ескулап]]а и [[Октавијан Август|Аугуст]]а.
Најзначајнији налази откривени су [[1995.]] и [[1996]]. године, на локалитету Плећашове штале <ref>[http://www.a-m-narona.hr/zbirka/ Археолошка збирка], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали [[Римски форум|форум]]у и [[храм]]у посвећеном [[Август]]у. Откривен је зид у висини од 1 до 3 -{m}-, бели под са црно белим [[мозаик]]ом геометријских мотива и постоља за [[кип]]ове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у [[1. век|1.]] и [[2. век]], као и два [[жртвеник]]а посвећена [[Венера (митологија)|Венери]] и натпис [[конзул]]а [[Публије Корнелије Долабела|Публија Корнелија Долабеле]] ({{јез-лат|Publius Cornelius Dolabella}}).
Најзначајнији налази откривени су [[1995|1995.]] и [[1996]]. године, на локалитету Плећашове штале <ref>[http://www.a-m-narona.hr/zbirka/ Археолошка збирка], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали [[Римски форум|форум]]у и [[храм]]у посвећеном [[Август]]у. Откривен је зид у висини од 1 до 3 -{m}-, бели под са црно белим [[мозаик]]ом геометријских мотива и постоља за [[вајарство|кип]]ове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у [[1. век|1.]] и [[2. век]], као и два [[жртвеник]]а посвећена [[Венера (богиња)|Венери]] и натпис [[конзул]]а [[Публије Корнелије Долабела|Публија Корнелија Долабеле]] ({{јез-лат|Publius Cornelius Dolabella}}).


== Кипови из Нароне ==
== Кипови из Нароне ==

Верзија на датум 1. јул 2013. у 04:59

Археолошки музеј Нарона

Нарона је античка лука, која се налазила код данашњег места Вид, удаљеног 4 km од Метковића у Хрватској. Уз Салону и Јадер била је један од највећих градова римске провинције Далмације. Псеудо Скилак и Теопомп, којег цитира Страбон, помињу Нарону, тако да је претпоставка да је насеље постојало током 5. века п. н. е., али се најстарији археолошки налази датују у 2. век п. н. е..

Римљани су је користили као војни логор током похода да племе Далмата, после чега град добија статус колоније (лат. colonia civium Romanorum). У 3. веку град губи значај и у 6. веку пропада.

Археолошка истраживања

Прва истраживања локалитета започео је Археолошки музеј у Сплиту 1877. године, а прва монографија Нароне издата је 1907. године. Систематска ископавања почињу 1968. године. Откривени су фортификациони остаци (бедем и кула). Главна улица ишла је у правцу пута Салона-Нарона. Према епиграфским налазима потврђено је постојање храма Либера, Ескулапа и Аугуста. Најзначајнији налази откривени су 1995. и 1996. године, на локалитету Плећашове штале [1]. Током ископавања пронађени су остаци темеља за које се претпоставља да су припадали форуму и храму посвећеном Августу. Откривен је зид у висини од 1 до 3 m, бели под са црно белим мозаиком геометријских мотива и постоља за кипове. Откривено је 16 кипова римских царева, припадника царске породице и божанстава, које су датоване у 1. и 2. век, као и два жртвеника посвећена Венери и натпис конзула Публија Корнелија Долабеле (лат. Publius Cornelius Dolabella).

Кипови из Нароне

Августов храм из Нароне садржи после рељефне групе Аре Пакис (лат. Ara Pacis Augustae) у Риму, најбројнију групу кипова. Сачувано је 15 великих кипова, од којих је од једног сачувана само база. Претпоставља се да је и Ливија из Оксфорда (датована у Тиберијево доба) део кипа који се чувао у збирци у Нарони [2]. Уколико се у обзир узме овај податак, као и већи број откривених фрагмената кипова, претпоставља се да је храм имао можда чак и 20 статуа.

Референце

  1. ^ Археолошка збирка, Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ http://www.antiquities.net/liviahed.htm Marble Head of Livia in Oxford Museum Reunited with Body

Спољашње везе