Владимировац — разлика између измена

Координате: 45° 01′ 35″ С; 20° 51′ 30″ И / 45.0265° С; 20.858333° И / 45.0265; 20.858333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke 6
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 19: Ред 19:
== Историја ==
== Историја ==
Владимировац је основан [[1808]], маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица [[Румун]]а из Шама (Жаму), 106 породица [[Румун]]а из [[Клоподија (Тимиш)|Клоподија]] и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>,по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке Монархије]], на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и [[Алибунар]]а. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у [[1812]]-[[1813]], [[1823]], али и касније.
Владимировац је основан [[1808]], маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица [[Румун]]а из Шама (Жаму), 106 породица [[Румун]]а из [[Клоподија (Тимиш)|Клоподија]] и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке Монархије]], на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и [[Алибунар]]а. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у [[1812]]-[[1813]], [[1823]], али и касније.
Године [[1811]]. Петровосело је имало 1564 [[становник]]]а, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. [[1868]]. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX века, Владимировац је имао 6031 [[становник]]а. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 [[Румун]]а, 372 [[Срби|Срба]], 89 [[Ром]]а, 44 [[Немац]]а, 7 [[Мађар]]а, 1 [[Руси|Рус]] и 1 Белорус - укупно 4905 [[становник]]а.
Године [[1811]]. Петровосело је имало 1564 [[становник]]]а, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. [[1868]]. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX века, Владимировац је имао 6031 [[становник]]а. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 [[Румун]]а, 372 [[Срби|Срба]], 89 [[Ром]]а, 44 [[Немац]]а, 7 [[Мађар]]а, 1 [[Руси|Рус]] и 1 Белорус - укупно 4905 [[становник]]а.
У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из [[1808]]. године остаје до [[1880]]. године када мења име у -{Torontal Petrovoszello}-, [[1898]]. мења име у Роман-Петре а [[1911]]. мења име у Петре. Нова власт регата државе С.Х.С. враћа име места у Петрово Село, затим [[1922]]. мења име у Владимировац, име које остаје. [[Румун]]ско становништво зове ово место Петровосала.
У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из [[1808]]. године остаје до [[1880]]. године када мења име у -{Torontal Petrovoszello}-, [[1898]]. мења име у Роман-Петре а [[1911]]. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим [[1922]]. мења име у Владимировац, име које остаје. [[Румун]]ско становништво зове ово место Петровосала.


Године [[1843]]. имала je православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63.године. 8. децембра [[1894]].г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. августа [[1896]].г за пругу према Панчеву <ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]] ISBN 86-85075-04-1:</ref>.
Године [[1843]]. имала je православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63. године. 8. децембра [[1894]].г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. августа [[1896]].г за пругу према Панчеву <ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]] ISBN 86-85075-04-1:</ref>.




На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд ( Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском|комитату]] . Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча ( Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године [[1456]]. био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>
На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском|комитату]] . Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године [[1456]]. био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>


== Демографија ==
== Демографија ==
Ред 164: Ред 164:
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: [[Феликс Милекер]] библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
* Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: [[Феликс Милекер]] библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
* Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999).Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
* Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 3. јул 2013. у 12:41

Владимировац
Румунска православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.4111
Географске карактеристике
Координате45° 01′ 35″ С; 20° 51′ 30″ И / 45.0265° С; 20.858333° И / 45.0265; 20.858333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 m
Владимировац на карти Србије
Владимировац
Владимировац
Владимировац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26315
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Владимировац је насељено место у општини Алибунар у јужнобанатском округу у Војводини у Србији.

Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.

Историја

Владимировац је основан 1808, маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица Румуна из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из Клоподија и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници Хабсбуршке Монархије, на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и Алибунара. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у 1812-1813, 1823, али и касније. Године 1811. Петровосело је имало 1564 становник]а, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. 1868. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX века, Владимировац је имао 6031 становника. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 Срба, 89 Рома, 44 Немаца, 7 Мађара, 1 Рус и 1 Белорус - укупно 4905 становника.

У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до 1880. године када мења име у Torontal Petrovoszello, 1898. мења име у Роман-Петре а 1911. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим 1922. мења име у Владимировац, име које остаје. Румунско становништво зове ово место Петровосала.

Године 1843. имала je православна парохија 3936 верника и три пароха, а у школи два учитеља и 452 ђака. Садашња црква је подигнута 1859-63. године. 8. децембра 1894.г отворена железничка станица за пругу ВршацКовин, а 26. августа 1896.г за пругу према Панчеву [1].


На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње 1370. г. А 1385. је припадало комитату . Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је краљ Сигмунд насеље Максонд. Године 1456. био је Максонд у поседу Јована Хуњадија. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».[2]

Демографија

Према попису из 2002. било је 4111 становника (према попису из 1991. било је 4539 становника).

У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Етнички састав становништва у овом насељу веома је мешовит, уз српску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.261
1953. 5.294
1961. 5.519
1971. 5.335
1981. 5.106
1991. 4.539 4.292
2002. 4.111 4.528
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.259 54,95%
Румуни
  
1.424 34,63%
Роми
  
110 2,67%
Мађари
  
22 0,53%
Македонци
  
17 0,41%
Југословени
  
15 0,36%
Хрвати
  
14 0,34%
Словаци
  
14 0,34%
Црногорци
  
11 0,26%
Словенци
  
6 0,14%
Власи
  
3 0,07%
Немци
  
2 0,04%
Бугари
  
2 0,04%
Чеси
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
153 3,72%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  2. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе