Сава Косановић (политичар) — разлика између измена
м Враћене измене Nedeljko Bunjevac (разговор) на последњу измену корисника BokicaK |
|||
Ред 44: | Ред 44: | ||
Као високо |
Као високо моралнa личност и велики југославенски патриота и антифашиста дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису могли или нису хтели да схвате значај Народно-ослободилачке борбе а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајловића и четничке издаје.Од априла 1942.до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народно-ослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД. |
||
Као високо морални југославенски патриота и антифашиста дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису могли или нису хтели да схвате значај Народноослободилачке борбе а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајиловића и четничке издаје.Од априла 1942.до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народно-ослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД. |
|||
Као високо морални југославенски патриота и антифашиста дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису могли или нису хтели да схвате значај Народноослободилачке борбе а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајиловића и четничке издаје.Од априла 1942.до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народноиослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД. |
|||
Као високо морални југославенски патриота и антифашиста дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису могли или нису хтели да схвате значај Народноослободилачке борбе а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајловића и четничке издаје.Од априла 1942.до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народно-ослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД. |
|||
Као високо морални југославенски патриота и антифашиста дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису могли или нису хтели да схвате значај Народно-ослободилачке борбе а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајловића и четничке издаје.Од априла 1942.до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народно-ослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД. |
|||
Током јула 1944.године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис.Од марта 1945.био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. |
Током јула 1944.године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис.Од марта 1945.био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. |
||
Постављен је 1946.године за амбасадора у САД, а потом у Мексику.По повратку у земљу 1949.године поново је био члан владе а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. |
Постављен је 1946.године за амбасадора у САД, а потом у Мексику.По повратку у земљу 1949.године поново је био члан владе а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. |
Верзија на датум 10. јул 2013. у 10:03
Сава Косановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. мај 1894. |
Место рођења | Плашки, Аустроугарска монархија |
Датум смрти | 14. септембар 1956. |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Сава Косановић (Плашки, 29. мај 1894 – Београд, 14. септембар 1956) је био српски политичар, дипломата и публициста.
Биографија
Рођен је у Плашком, као син Николе и Марице Косановић, најмлађе сестре Николе Тесле. Гимназију је завршио у Ријеци, а студије права у Будимпешти.
Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића, а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата.Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926 - 28) а касније у часопису"Нова реч" (1937 - 1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и шестојануарске диктатуре. Иако је по Закону о заштити државе био је осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима.Уочи Цветковић - Мачековог пакта са Хитлером (март 1941.године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.
За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора.
Други светски рат
Ушао је 27. марта 1941. у владу Душана Симовића као министар снабдевања.
Као високо моралнa личност и велики југославенски патриота и антифашиста дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису могли или нису хтели да схвате значај Народно-ослободилачке борбе а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже Михајловића и четничке издаје.Од априла 1942.до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД,најпре као члан владе а касније о опозицији према емигрантским владама.Определивши се за Народно-ослободилачки покрет, активно се ангажује за помоћ НОП, нарочито у САД.
Током јула 1944.године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис.Од марта 1945.био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. Постављен је 1946.године за амбасадора у САД, а потом у Мексику.По повратку у земљу 1949.године поново је био члан владе а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Конференцији мира у Паризу 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку. Његовом заслугом је сва лична заоставштина Николе Тесле сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран Музеј Николе Тесле.
Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на Новом гробљу