Аутокефална црква — разлика између измена
| Ред 33: | Ред 33: | ||
* [[Самоуправна црква]] |
* [[Самоуправна црква]] |
||
== |
== Референце == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
[[Категорија:Православна црква]] |
[[Категорија:Православна црква]] |
||
Верзија на датум 11. јул 2013. у 00:32
Аутокефална црква (од грч. αυτός — сам и грч. κεφαλή — глава) самостална је помјесна црква унутар Православне цркве, а која је административно и канонски потпуно независна од других помјесних цркава.
14/15 аутокефалних цркава
Данас постоји укупно 14 аутокефалних цркава, односно њих 15 по диптиху Московског патријархата.
- Цариградска патријаршија;
- Александријска православна црква;
- Антиохијска православна црква;
- Јерусалимска православна црква;
- Руска православна црква;
- Српска православна црква;
- Грузијска православна црква;
- Румунска православна црква;
- Бугарска православна црква;
- Кипарска православна црква;
- Грчка православна црква;
- Албанска православна црква;
- Пољска православна црква;
- Православна црква чешких земаља и Словачке;
- Православна црква у Америци.[1]
Постоје такође православне аутономне цркве, које су потчињене некој аутокефалној цркви (нпр. Православна охридска архиепископија је потчињена Српској православној цркви). Јединствена Православна црква је организована у 14/15 аутокефалних и 7 аутономних цркава, и то представља особеност православља.
Аутокефалност и аутономност
Аутокефалност не треба мијешати са црквеном аутономијом. Статус аутономије разликује се од аутокефалности у томе што поглавар аутономне цркве након избора мора бити потврђен од стране поглавара надлежне аутокефалне цркве. Аутокефална црква има свој самостални помјесни или архијерејски сабор, и она је равна свим сестринским аутокефалним црквама. Аутономна црква такође има свој сабор, и њени епископи улазе и у састав сабора киријархалне цркве. Епископи аутономне цркве самостално бирају свог поглавара, али њихов избор мора потврдити киријархални поглавар. Поглавар аутономне цркве прима свето миро од киријархалног поглавара, и његово се име на молитвама спомиње друго, одмах након имена поглавара аутокефалне цркве.[2]