Карпати — разлика између измена
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
'''Карпати''' ([[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]] и [[Пољски језик|пољски]] -{''Karpaty''}-, [[Украјински језик|украјински]] ''Карпати'', [[Румунски језик|рум]]. -{''Carpaţii''}-), су планине у средњој [[Европа|Европи]]. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 -{km}- (ширина преко 300 -{km}-), као велики лук од [[Братислава|Братиславе]] преко територије [[чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Румунија|Румуније]] до источне [[Србија|Србије]]. |
'''Карпати''' ([[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]] и [[Пољски језик|пољски]] -{''Karpaty''}-, [[Украјински језик|украјински]] ''Карпати'', [[Румунски језик|рум]]. -{''Carpaţii''}-), су планине у средњој [[Европа|Европи]]. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 -{km}- (ширина преко 300 -{km}-), као велики лук од [[Братислава|Братиславе]] преко територије [[чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Румунија|Румуније]] до источне [[Србија|Србије]]. |
||
Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на [[Татре|Високим Татрима]] у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са [[Бескиди]]ма и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке [[Тиса]], [[Висла]], [[Одра]], [[Дњестар]], [[Прут (река)|Прут]], [[Мориш]], [[Уж]] и др... |
Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на [[Татре|Високим Татрима]] у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са [[Бескиди]]ма и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке [[Тиса]], [[Висла]], [[Одра]], [[Дњестар]], [[Прут (река)|Прут]], [[Мориш (река)|Мориш]], [[Уж]] и др... |
||
Клима Карпата је континетална и планинска. [[Шума|Шуме]] су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста [[пашњак]]а, а развијено је и [[сточарство]]. Од дивљих животиња настањују их [[медвед]], [[вук]], [[дивља мачка]] и др... Велико рудно богатство: [[нафта]], [[гас]] (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), [[гвожђе]], [[угаљ]], [[злато]], [[сребро]], [[бакар]], [[олово]], [[цинк]], [[волфрам]], [[со]] и др... |
Клима Карпата је континетална и планинска. [[Шума|Шуме]] су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста [[пашњак]]а, а развијено је и [[сточарство]]. Од дивљих животиња настањују их [[медвед]], [[вук]], [[дивља мачка]] и др... Велико рудно богатство: [[нафта]], [[гас]] (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), [[гвожђе]], [[угаљ]], [[злато]], [[сребро]], [[бакар]], [[олово]], [[цинк]], [[волфрам]], [[со]] и др... |
Верзија на датум 14. јул 2013. у 10:20
Карпати | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Координате | Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:49.16.66 {{#coordinates:}}: invalid latitude Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:49.16.66 {{#coordinates:}}: invalid latitude |
Географија | |
Lua грешка in Модул:Location_map at line 347: Вредност "20.13.33" унесена за longitude није валидна.
| |
Државе | Србија Румунија Украјина Пољска Словачка Чешка |
Карпати (чешки, словачки и пољски Karpaty, украјински Карпати, рум. Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.
Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...
Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...