Сава Косановић (политичар) — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
нема резимеа измене
м
| функција 1 = Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије
| претходник 1 = [[Владета Милићевић]]
| наследник 1 = [[Влада Зечевић|Владо Зечевић]]
| почетак функције 1 = 8. јул 1944
| крај функције 1 = 7. март 1945.
}}
'''Сава Косановић''' ([[Плашки]], [[29. мај]] [[1894]] – [[Београд]], [[14. септембар]] [[1956]]) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.
 
== Биографија ==
Рођен је у [[Плашки|Плашком]], као син Николе и [[Марица Косановић|Марице Косановић]], најмлађе сестре [[Никола Тесла|Николе Тесле]]. Гимназију је завршио у [[Ријека (град)|Ријеци]], а студије права у [[Будимпешта|Будимпешти]].
 
Постао је 1926. генерални секретар [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]] [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.
 
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928.године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926 - 28) а касније у часопису "Нова реч" (1937 - 1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]. Иако је по [[Закон о заштити државе|Закону о заштити државе]] био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократске коалиције]], залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог [[Тројни пакт|Тројном пакту]] са [[Хитлер]]овом [[Нацистичка Немачка|Немачком]] и [[Мусолини]]јевом [[Краљевина Италија|Италија]] (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против [[фашизам|фашизма]].
Иако је по Закону о заштити државе био је осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима.Уочи Цветковић - Мачековог пакта са Хитлером (март 1941.године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.
 
За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора.
 
=== Други светски рат ===
УшаоПосле је[[војни пуч од 27. марта 1941.|пуча]] 27. марта 1941. у владу [[Душан Симовић|Душана Симовића]] као министар снабдевања.
 
Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са избегличком владом зато што је је стајала иза Драже[[JVuO|четничког]] Михајловићапокрета и[[Драгољуб четничкеМихаиловиж|Драгољуба издајеМихаиловића]]. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у [[САД]], најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народно-ослободилачкиНародноослободилачки покрет, активно се ангажује ангажoвао за помоћ НОП, нарочито у САД.
 
Током јула 1944. године постао је министар у [[Иван Шубашић|Шубашићевој]] влади и прешао на ослобођени [[Вис (острво)|Вис]]. Од марта 1945. био је министар информација у влади [[Јосип Броз Тито|Јосипа броза Тита]]. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у [[Мексико|Мексику]]. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на [[Париска мировна конференција|Париској мировној конференцији]] 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању [[УН|Уједињених нација]] у [[Њујорк]]у. Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].
Током јула 1944.године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис.Од марта 1945.био је министар информација у влади Јосипа броза Тита.
Постављен је 1946.године за амбасадора у САД, а потом у Мексику.По повратку у земљу 1949.године поново је био члан владе а од 1953.године до смрти био је члан Савезног извршног већа.
Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Конференцији мира у Паризу 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку.
Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].
 
Умро је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]

Мени за навигацију