Марк Шагал — разлика између измена

Марк Шагал
Марк Шагал
	Марк Шагал 1941.
Лични подаци
Датум рођења	7. јул 1887.
Место рођења	Витебск, Руска Империја
Датум смрти	28. март 1985.
Место смрти	Saint-Paul, Француска

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. јул 2013. у 06:48

Марк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; блр. Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ; Витебск, 7. јул 1887 — Saint-Paul, 28. март 1985) је јеврејски сликар рођен у Белорусији, тада део Русије. Његов правац су мешавина модерног покрета и импресионизма.

Биографија

Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. 1907. је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.

Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914., док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску.

Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година..

Године 1923. Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима.

Године 1937. Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД.

У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944. после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.

Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске.

Шагалова уметност

Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.

Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амедео Модиљани.

Чести симболи у Шагаловим радовима

Коза: Лагодност живота: млеко, месо, кожа, рогови, моћ и снага.
Дрво: још један симбол живота.
Петао: Верност, најчешће насликан са љубавницима.
Груди (често голе): Еротика, плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
Виолиниста: у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
Харинга (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
Сат са клатном: време, скромни живот
Свећа: две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
Прозори: Шагалов Љубав ка слободи.
Куће Витебска (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
Сцене циркуса: Хармонија човека и животиње, представља Креативност у човеку.
Распеће Исуса: Холокауст, Јевреји прогоњени од стране нациста.

Цитати

„На кругу боја, све боје су пријатељи са њиховим суседима и љубавници са њиховим контрастима.."
„У животу постоји само једна боја, само једна на уметничкој палети, која даје смисао и животу и уметности. То је боја љубави."

Листа познатијих радова

Млада жена на софи (Mariaska), 1907, (Приватна колекција)
Венчање, 1910
Рођење, 1910, Цирих
Ја и село, 1911, Њујорк, (Музеј Модерне уметности)
Адам и Ева, 1912
Аутопортрет са седам прстију, 1913, Амстердам
Виолиниста, 1911 — 1914, Диселдорф, Немачка
Рођендан, 1915, Њујорк, Музеј Модерне уметности
Плава кућа, 1917 — 1920
Пад анђела, 1923 — 1947, Базел
Зелени виолиниста, 1923 — 1924,
Жена Акробата, 1930, Париз, (Национални музеј модерне уметности)
La Mariée (Невеста), 1950
Љубавници изнад црвеног неба, 1950
Мојсије прима десет божијих закона, 1950 — 1952
Зелена ноћ, 1952
Бастиља, 1953
Мост изнад сене, 1954, Хамбург
Прелажење црвеног мора, 1955
Аутопортрет, 1959 — 1960
Краљ Давид, 1961
Рат, 1964 — 1966, Цирих
Мозаици мурала у холу Метрополитанска опера, Њујорк, 1966
Библијски осликани прозори, 1968, Мец Катедрала
Пророк Јеремаја, 1968
Посао, 1975
Библијска порука, 17 радова (Ница, -Национални музеј)
Амерички прозори, 1977, Уметнички институт Чикага
Жути магарац, 1979
Породица, (1975 — 1976)
Девет прозора библијске тематике, 1978 — 1985, St. Stephan Church, Мец, Немачка
Велика парада, 1979 — 1980, Гарелија Пјер Матис-Њујорк.

Спољашње везе

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 | ширина_слике =180п
 | опис_слике =Марк Шагал [[1941]].
-| датум_рођења        = [[7. јул]] [[1887]].
+| датум_рођења = [[7. јул]] [[1887]].
 | место_рођења = [[Витебск]]
 | држава_рођења = [[Руска Империја]]
-| датум_смрти         = [[28. март]] [[1985]].
+| датум_смрти = [[28. март]] [[1985]].
 | место_смрти = [[Saint-Paul (Alpes-Maritimes)|Saint-Paul]]
 | држава_смрти = [[Француска]]
@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 | боја             = #CCCC99
 }}
-'''Марк Шагал''' ({{јез-ру|Марк Захарович Шага́л}}; {{јез-блр|Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ}}; [[7. јул]] [[1887]] — [[28. март]] [[1985]]) је [[јевреј]]ски сликар рођен у [[Белорусија|Белорусији]], тада део [[Русија|Русије]]. Његов правац су мешавина модерног покрета и [[импресионизам|импресионизма]].
+'''Марк Шагал''' ({{јез-ру|Марк Захарович Шага́л}}; {{јез-блр|Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ}}; [[Витебск]], [[7. јул]] [[1887]] — [[Saint-Paul (Alpes-Maritimes)|Saint-Paul]], [[28. март]] [[1985]]) је [[јевреј]]ски сликар рођен у [[Белорусија|Белорусији]], тада део [[Русија|Русије]]. Његов правац су мешавина модерног покрета и [[импресионизам|импресионизма]].
-==Биографија==
+== Биографија ==
 Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. [[1907]]. је започео студирање у Царској школи уметности у [[Санкт Петербург]]у. Септембра [[1909]]. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је [[Макс Винавер]] осигурао средства како би се преселио у [[Париз]] (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са [[Пабло Пикасо|Пикасом]], [[Жорж Брак|Бракеом]] и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.
-[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године [[1915]]. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од [[1909]]., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава [[рат]]. [[1917]]. постаје комесар за уметност у  [[Витебск]]у.
+[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године [[1915]]. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од [[1909]]., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава [[рат]]. [[1917]]. постаје комесар за уметност у [[Витебск]]у.
 Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у [[Москва|Москви]] као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, [[1922]]. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из [[СССР]]. У Русији је био осам година..
-Године [[1923]]. Шагал добија наруџбину од  [[Француска|француског]] трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје [[Русија|руски]] класични роман, [[Николај Гогољ|Гогољеве]] ''Мртве душе''. Шагалови налазе дом у [[Француска|Француској]] и Марк постиже нову славу као илустратор у  [[гваш|гвашу]] и [[бакропис|бакропису]]. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном [[Фашизам|фашизма]], што се одразило у Шагаловим суморним делима.
+Године [[1923]]. Шагал добија наруџбину од [[Француска|француског]] трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје [[Русија|руски]] класични роман, [[Николај Гогољ|Гогољеве]] ''Мртве душе''. Шагалови налазе дом у [[Француска|Француској]] и Марк постиже нову славу као илустратор у [[гваш|гвашу]] и [[бакропис|бакропису]]. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном [[Фашизам|фашизма]], што се одразило у Шагаловим суморним делима.
-Године [[1937]]. Шагал добија [[Француска|француско]] држављанство – која бива поништено почетком  [[Други светски рат|Другог светског рата]], када [[Француска]], поражена од стране [[Немачка|Немачке]], бива подељена између  [[Нацизам|нациста]] и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као [[Јевреј]]а и као уметника којег су [[Нацизам|нацисти]] прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у [[САД]].
+Године [[1937]]. Шагал добија [[Француска|француско]] држављанство – која бива поништено почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], када [[Француска]], поражена од стране [[Немачка|Немачке]], бива подељена између [[Нацизам|нациста]] и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као [[Јевреј]]а и као уметника којег су [[Нацизам|нацисти]] прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у [[САД]].
 У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. [[1944]]. после неколико година остварује нову везу са [[Енглеска|Енглескињом]] Вирџинијом Хагард која је трајала до [[1952]]. У међувремену се [[1948]]. вратио у [[Француска|Француску]], и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.
@@ Ред 38: / Ред 38: @@
 Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.
-Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су  [[Кубизам]] и [[Фовизам]]. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом [[Амедео Модиљани]].
+Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су [[Кубизам]] и [[Фовизам]]. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом [[Амедео Модиљани]].
 == Чести симболи у Шагаловим радовима ==
@@ Ред 45: / Ред 45: @@
 * '''Петао''': Верност, најчешће насликан са љубавницима.
 * '''Груди''' (често голе): [[Еротика]], плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
-* '''Виолиниста''': у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу  (рођење, венчање, смрт).
+* '''Виолиниста''': у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
 * '''Харинга''' (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
-* '''Сат са клатном''':  време, скромни живот
+* '''Сат са клатном''': време, скромни живот
 * '''Свећа''': две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
 * '''Прозори''': Шагалов ''Љубав ка слободи''.
-* '''Куће Витебска''' (често сликане док је живео у Паризу):  жудња за домовином
+* '''Куће Витебска''' (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
 * '''Сцене циркуса''': ''Хармонија човека и животиње'', представља ''Креативност'' у човеку.
 * '''Распеће Исуса''': [[Холокауст]], Јевреји прогоњени од стране нациста.