Merlinka — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 21: Ред 21:
Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini [[Črnomerec]], od majke Tereze Strmečki iz [[Zagorje|Zagorja]] i oca Miodraga iz [[Prokuplje|Prokuplja]], koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu. U nadostatku osnovnih sredstva za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo [[Bresničić]], kod Prokuplja, da bi ga pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.<ref name="auto" />
Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini [[Črnomerec]], od majke Tereze Strmečki iz [[Zagorje|Zagorja]] i oca Miodraga iz [[Prokuplje|Prokuplja]], koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu. U nadostatku osnovnih sredstva za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo [[Bresničić]], kod Prokuplja, da bi ga pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.<ref name="auto" />


Posle završene srednje škole se preselio u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autografiji predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerice i bavi [[prostitucija|prostitucijom]], da bi u 31. godini života, 1989. odlučio da se potpuno transformiše u „Merlinku“.<ref name="auto" /> Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.
Posle završene srednje škole se preselio u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autografiji predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerice i bavi se [[prostitucija|prostitucijom]], da bi u 31. godini života, 1989. odlučio da se potpuno transformiše u „Merlinku“.<ref name="auto" /> Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.


Priznati reditelj [[Želimir Žilnik]] bio je očaran njegovim talentom, te je Vjeran 1986. godine zaigrao u Žilkinikovom filmu [[Lepe žene prolaze kroz grad]],<ref name="Blic-2003"/> a 1995. godine ostvario glavnu ulogu u filmu [[Dupe od mramora]] ({{јез-ен|Marble Ass}}).<ref name="Blic-2003"/> Izdao je i autobiografski roman ''Terezin sin'' 2001.<ref>B92: [http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=03&dd=21&nav_id=697462 Deset godina od ubistva Merlinke 21.03.2013]</ref> i dopunio 2002. godine.<ref name="labris">Časopis labris br. 19—20: [http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/07/Labris-novine-broj-19-20-2004.pdf „Vesti iz regiona“], 2004, str. 4</ref> Živeo je na [[Kalemegdan]]u, u zgradi [[Narodna opservatorija|Narodne opservatorije]], a potom [[Beogradski planetarijum|Beogradskog planetarijuma]] i bilo njihov nastojnik.<ref>[http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/5/pdfs-s/knjiga.pdf Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008, Beograd 2009]</ref> Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu.<ref name="volimo">Style: [http://style.rs/zasto-volimo-merlinku/8648/ Zašto volimo Merlinku? 28.11.2011]</ref>
Priznati reditelj [[Želimir Žilnik]] bio je očaran njegovim talentom, te je Vjeran 1986. godine zaigrao u Žilkinikovom filmu [[Lepe žene prolaze kroz grad]],<ref name="Blic-2003"/> a 1995. godine ostvario glavnu ulogu u filmu [[Dupe od mramora]] ({{јез-ен|Marble Ass}}).<ref name="Blic-2003"/> Izdao je i autobiografski roman ''Terezin sin'' 2001.<ref>B92: [http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=03&dd=21&nav_id=697462 Deset godina od ubistva Merlinke 21.03.2013]</ref> i dopunio 2002. godine.<ref name="labris">Časopis labris br. 19—20: [http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/07/Labris-novine-broj-19-20-2004.pdf „Vesti iz regiona“], 2004, str. 4</ref> Živeo je na [[Kalemegdan]]u, u zgradi [[Narodna opservatorija|Narodne opservatorije]], a potom [[Beogradski planetarijum|Beogradskog planetarijuma]] i bilo njihov nastojnik.<ref>[http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/5/pdfs-s/knjiga.pdf Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008, Beograd 2009]</ref> Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu.<ref name="volimo">Style: [http://style.rs/zasto-volimo-merlinku/8648/ Zašto volimo Merlinku? 28.11.2011]</ref>

Верзија на датум 28. јул 2013. у 12:01

Vjeran Miladinović
Datum rođenja(1958-10-14)14. oktobar 1958.
Mesto rođenjaZagreb
 SFRJ
Datum smrti22. mart 2003.(2003-03-22) (44 god.)
Mesto smrtiKrnjača (Beograd)
 SCG

Vjeran Miladinović (Zagreb, 14. oktobar 1958[1][2] — Krnjača, 22. mart 2003) bio je prvi javno deklarisani transvestit na prostorima bivše Jugoslavije, u Beogradu.[3][4] i zvezda filmova Želimira Žilnika. U svetu šou biznisa poznat je pod imenom „Merlinka“.

Biografija

Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini Črnomerec, od majke Tereze Strmečki iz Zagorja i oca Miodraga iz Prokuplja, koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu. U nadostatku osnovnih sredstva za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi ga pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.[1]

Posle završene srednje škole se preselio u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autografiji predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerice i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini života, 1989. odlučio da se potpuno transformiše u „Merlinku“.[1] Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Priznati reditelj Želimir Žilnik bio je očaran njegovim talentom, te je Vjeran 1986. godine zaigrao u Žilkinikovom filmu Lepe žene prolaze kroz grad,[4] a 1995. godine ostvario glavnu ulogu u filmu Dupe od mramora (енгл. Marble Ass).[4] Izdao je i autobiografski roman Terezin sin 2001.[5] i dopunio 2002. godine.[6] Živeo je na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma i bilo njihov nastojnik.[7] Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu.[8]

Ubijen je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnjači. Najpre je zadavljen, a zatim i zadobio snažne udarce zidarskim čekićem. Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.[9] Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza.[10] Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Vjeran Miladinović je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.[6][11]

Filmski festival koji od 2009. godine promoviše filmove o LGBT populaciji nosi ime po Merlinki.[8] Na desetogodišnjicu od ubistva, na uglu ulica Gavrila Principa i Zagrebačke postavljena je ploča sa nazivom „Ulica Merlinkina“.[12]

Reference

  1. ^ а б в Knjiga: Terezin sin, Vjeran Miladinović, Beograd, 2001
  2. ^ Bibliografije zapis26: „Miladinović, Vjeran 1958-2003“
  3. ^ „Čitanka od a do š o lezbejskim i gej ljudskim pravima“, Grupa autora, Labris, Beograd (2011), ISBN 978-86-86509-08-6
  4. ^ а б в „Uhapšen ubica Merlinke?“, Blic, 20. 05. 2003.
  5. ^ B92: Deset godina od ubistva Merlinke 21.03.2013
  6. ^ а б Časopis labris br. 19—20: „Vesti iz regiona“, 2004, str. 4
  7. ^ Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008, Beograd 2009
  8. ^ а б Style: Zašto volimo Merlinku? 28.11.2011
  9. ^ Klijent ubio Merlinku, Glas javnosti, 20. 5. 2003.
  10. ^ Oslobođen optuženi za ubistvo Merlinke, Kurir, 13. 5. 2004.
  11. ^ „Merlinka ubijena zidarskim čekićem!“, 16.4.2013
  12. ^ B92: „Merlinkina ulica u centru Beograda“, 23.07.2013

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Merlinka&oldid=7536099”