Митилена — разлика између измена
м ispravke |
мНема описа измене |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
}} |
}} |
||
'''Митилена''' или '''Митилини''' ([[Грчки језик|гр]]:Μυτιλήνη, [[Енглески језик|ен]]:Mytilene) је управно средиште и највећи град [[Грчка|грчке]] [[Лезбос (округ)|округа Лезбос]] и [[Периферија Северни Егеј|периферије Северни Егеј]], као истоименог острва [[Лезбос]]. |
'''Митилена''' или '''Митилини''' ([[Грчки језик|гр]]:Μυτιλήνη, [[Енглески језик|ен]]:Mytilene) је управно средиште и највећи град [[Грчка|грчке]] [[Лезбос (округ)|округа Лезбос]] и [[Периферија Северни Егеј|периферије Северни Егеј]], као истоименог острва [[Лезбос]]. |
||
==Природни услови== |
==Природни услови== |
||
[[Слика:South Mytilini.jpg|мини|300 п|десно|Јужни део града]] |
[[Слика:South Mytilini.jpg|мини|300 п|десно|Јужни део града]] |
||
[[Слика:Hotel Olympias.JPG|мини|300 п|десно|Старе виле као наслеђе богате прошлости града]] |
[[Слика:Hotel Olympias.JPG|мини|300 п|десно|Старе виле као наслеђе богате прошлости града]] |
||
| Ред 28: | Ред 26: | ||
Клима у Митилени је [[средоземна клима|средоземна]], са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. |
Клима у Митилени је [[средоземна клима|средоземна]], са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. |
||
==Историја== |
==Историја== |
||
Град Митилена је веома старо насеље, а први назнаци насељавања на њеоговом подручју вежу се за рану [[антика|антику]]. У доба [[антика|антике]] област Митилене и [[Лезбос]]а је била део подручја [[стара Грчка|старе Грчке]]. Лезбос је био један од дванаест [[полис]]а тзв. "[[Јонска лига|Јонске лиге]]" у 7. веку п. н. е. Владавина [[Римљани|Римљана]] започела је у 2. веку п. н. е. и острво је било у саставу [[Провинција Азија|Провинције Азије]]. |
Град Митилена је веома старо насеље, а први назнаци насељавања на њеоговом подручју вежу се за рану [[антика|антику]]. У доба [[антика|антике]] област Митилене и [[Лезбос]]а је била део подручја [[стара Грчка|старе Грчке]]. Лезбос је био један од дванаест [[полис]]а тзв. "[[Јонска лига|Јонске лиге]]" у 7. веку п. н. е. Владавина [[Римљани|Римљана]] започела је у 2. веку п. н. е. и острво је било у саставу [[Провинција Азија|Провинције Азије]]. |
||
[[Средњи век]] обележен је дугим [[Византија|византијским]] раздобљем од 6 векова битисања на острву. То је било време мира и благостања на острву. [[1204.]] године после пада [[Цариград]]а од стране [[Крсташи|Крсташа]] Митилена је привремено била под њима до 1225. године. Те године оно се припаја обновљеној [[Византија|Византији]], али под јаким утицајем [[Ђенова|Ђенове]], која постепено, током целог [[14. век]]а, преузима власт над острвом и тиме спречава најезду [[Турци|Турака]]. Ово раздобље трајало је до [[1460]]. године када [[отоманско царство]] заузима Митилену и острво. [[Турци]] острву дају име „Мидили“, из ког је изведено име данашњег града. |
[[Средњи век]] обележен је дугим [[Византија|византијским]] раздобљем од 6 векова битисања на острву. То је било време мира и благостања на острву. [[1204.]] године после пада [[Цариград]]а од стране [[Крсташи|Крсташа]] Митилена је привремено била под њима до 1225. године. Те године оно се припаја обновљеној [[Византија|Византији]], али под јаким утицајем [[Ђенова|Ђенове]], која постепено, током целог [[14. век]]а, преузима власт над острвом и тиме спречава најезду [[Турци|Турака]]. Ово раздобље трајало је до [[1460]]. године када [[отоманско царство]] заузима Митилену и острво. [[Турци]] острву дају име „Мидили“, из ког је изведено име данашњег града. |
||
| ⚫ | [[1822]]. године на острву се јављају одјеци [[Грчки Устанак|Грчког Устанка]], подигнутом у западним деловима [[Грчка|Грчке]], али будући да је на острву живело знатан број [[муслиман]]а, веће акције се нису могле предузети. Ово подручје поново постало део савремене [[Грчка|Грчке]] тек [[1913]]. године. После [[Грчко-турски рат 1919—1922.|Грчко-турског рата]] [[1923]]. године на острву се населило много [[Грци|грчких]] избеглица из оближње [[Мала Азија|Мале Азије]], а острвски [[Турци]] су исељени у матицу. |
||
| ⚫ | [[1822]]. године на острву се јављају одјеци [[Грчки Устанак|Грчког Устанка]], подигнутом у западним деловима [[Грчка|Грчке]], али будући да је на острву живело знатан број [[муслиман]]а, веће акције се нису могле предузети. Ово подручје поново постало део савремене [[Грчка|Грчке]] тек [[1913]]. године. После [[Грчко-турски рат|Грчко-турског рата]] [[1923]]. године на острву се населило много [[Грци|грчких]] избеглица из оближње [[Мала Азија|Мале Азије]], а острвски [[Турци]] су исељени у матицу. |
||
[[Други светски рат]] и [[Грађански рат у Грчкој]] су тешко погодили ову област и град Митилену. Префектура је протеклих деценија била осавремењена, али то није спречило исељавање становништва из њеног већег дела, поготово из планинског подручја на северу и западу. Развој туризма спречио је одлив становништва и допринео афиримацији живота на острву. Град је током овог раздобља био поштеђен многих проблема везаних за префетуру, тј. њен сеоски део. |
[[Други светски рат]] и [[Грађански рат у Грчкој]] су тешко погодили ову област и град Митилену. Префектура је протеклих деценија била осавремењена, али то није спречило исељавање становништва из њеног већег дела, поготово из планинског подручја на северу и западу. Развој туризма спречио је одлив становништва и допринео афиримацији живота на острву. Град је током овог раздобља био поштеђен многих проблема везаних за префетуру, тј. њен сеоски део. |
||
| Ред 59: | Ред 54: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
*[http://www.mytilene.gr Званична страна Града Митилене] |
*[http://www.mytilene.gr Званична страна Града Митилене] |
||
| ⚫ | |||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Грчка}} |
{{портал|Грчка}} |
||
{{Commonscat|Mytilene}} |
{{Commonscat|Mytilene}} |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Градови у Грчкој]] |
[[Категорија:Градови у Грчкој]] |
||
Верзија на датум 7. август 2013. у 10:13
| Митилена, Митилини Μυτιλήνη | |
|---|---|
 Поглед на град Митилену | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Северни Егеј |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001 | 36.196 |
| — густина | 336,71 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 39° 06′ С; 26° 33′ И / 39.1° С; 26.55° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 8 m |
| Површина | 107,5 km2 |
  Митилена, Митилини Митилена, Митилини на карти Грчке | |
| Поштански број | 811 00 |
| Регистарска ознака | MY |
Митилена или Митилини (гр:Μυτιλήνη, ен:Mytilene) је управно средиште и највећи град грчке округа Лезбос и периферије Северни Егеј, као истоименог острва Лезбос.
Природни услови
Митилена се налази у крајње источном делу грчке државе. Град је смештен у источном делу острва Лезбос, у природној луци - омањем заливу, на свега 20ак километара од егејске обале Турске. Северно до града налази се брдовитији део острва, док се на југу налази мање брдовити и плодан део.
Клима у Митилени је средоземна, са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама.
Историја
Град Митилена је веома старо насеље, а први назнаци насељавања на њеоговом подручју вежу се за рану антику. У доба антике област Митилене и Лезбоса је била део подручја старе Грчке. Лезбос је био један од дванаест полиса тзв. "Јонске лиге" у 7. веку п. н. е. Владавина Римљана започела је у 2. веку п. н. е. и острво је било у саставу Провинције Азије.
Средњи век обележен је дугим византијским раздобљем од 6 векова битисања на острву. То је било време мира и благостања на острву. 1204. године после пада Цариграда од стране Крсташа Митилена је привремено била под њима до 1225. године. Те године оно се припаја обновљеној Византији, али под јаким утицајем Ђенове, која постепено, током целог 14. века, преузима власт над острвом и тиме спречава најезду Турака. Ово раздобље трајало је до 1460. године када отоманско царство заузима Митилену и острво. Турци острву дају име „Мидили“, из ког је изведено име данашњег града.
1822. године на острву се јављају одјеци Грчког Устанка, подигнутом у западним деловима Грчке, али будући да је на острву живело знатан број муслимана, веће акције се нису могле предузети. Ово подручје поново постало део савремене Грчке тек 1913. године. После Грчко-турског рата 1923. године на острву се населило много грчких избеглица из оближње Мале Азије, а острвски Турци су исељени у матицу.
Други светски рат и Грађански рат у Грчкој су тешко погодили ову област и град Митилену. Префектура је протеклих деценија била осавремењена, али то није спречило исељавање становништва из њеног већег дела, поготово из планинског подручја на северу и западу. Развој туризма спречио је одлив становништва и допринео афиримацији живота на острву. Град је током овог раздобља био поштеђен многих проблема везаних за префетуру, тј. њен сеоски део.
Становништво
Митилена данас има око 25.000 становника у граду (1/4 острвског становништва) и још око 10.000 у ближој околини. Становништво су углавном етнички Грци. Током последњих пописа број становника се кретао следећим начином:
- 1981. године, град 24.991 ст., општина -
- 1991. године, град 23.971 ст., општина 33.157 становника.
- 2001. године, град 27.247 ст., општина -
Привреда
Митилена је најважније привредно средиште острва. То је и важан туристички и управни центар у овом делу Грчке, као и дистрибутивни центар за пољопривреду околних села.
Град је и велика лука. Поред тога, град поседује и међународни аеродром, уадљен пар километара јужно од града и упослен највише лети током главне туристичке сезоне.
