Етиопска висораван — разлика између измена
м Разне исправке |
м ispravke |
||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
== Геолошке карактеристике == |
== Геолошке карактеристике == |
||
[[Датотека:Dendi Caldera.jpg|thumb|left|220px|Денди Калдера, угашени вулкан на Етиопској висоравни]] |
[[Датотека:Dendi Caldera.jpg|thumb|left|220px|Денди Калдера, угашени вулкан на Етиопској висоравни]] |
||
Етиопска висораван |
Етиопска висораван је почела да се уздиже пре 75 милиона година, кад је [[магма]] из [[Земља|земљине]] утробе уздигнула широку куполу древних афричких стена (афрички кратон). Тада је настала и [[Велика раседна долина]] која је поделила подручје Етиопске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапске планине [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] које је [[Геологија|геолошки]] део древног етиопског планинског система, раседом који је испунило [[Црвено море]] и [[Аденски залив]] и одвојио [[Африка|Африку]] од [[Арабијско полуострво|Арабије]]. |
||
== Екосистем висоравни == |
== Екосистем висоравни == |
||
Верзија на датум 8. август 2013. у 12:30
| Етиопска висораван | |
|---|---|
 Етиопска висораван | |
| Координате | 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E / 12.53333° С; 41.38556° И 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E |
| Географија | |
| Државе | Шаблон:ЗД, Шаблон:ЗД |
| Геологија | |
| Старост стена | 75 милиона година |
Етиопска висораван (старији назив Абисинска висораван) је велики плато испресецан планинским масивима који се протеже од Еритреје, Етиопије, до северне Сомалије и Рога Африке. Етиопска висораван представља највиши и површином најпространији плато на читавом Афричком континенту, а висина ретко пада испод 1.500 м, док се планински врхови уздижу до 4550 м.[1] Због тога Етиопијску висораван често зову Кров Африке, а понекад и Eритрејска висораван.
Географске особине
Висораван је подељена Великом раседном долином на северозападни и југоисточни део, на коме се налазе бројна слана језера.
Северозападни део простире се кроз етиопске регије; Тиграј и Амхара, у њему се налази Национални парк Семијен са Семијенским планинама на којима је највиши врх Етиопије — Рас Дашан (4.620 м). На северозападу се налази и језеро Тана, извориште Плавог Нила.
На југоисточном делу висоравни, највиши врхови налазе се у зони Бале у етиопској регији Оромија, то су планине Бале у Националном парку Бале, и готово су једнако високе као оне у Семијену, са врховима изнад 4.000 м, као што су Тулу Демту (са својих 4.337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и Бату (4.307 м).
Геолошке карактеристике
Етиопска висораван је почела да се уздиже пре 75 милиона година, кад је магма из земљине утробе уздигнула широку куполу древних афричких стена (афрички кратон). Тада је настала и Велика раседна долина која је поделила подручје Етиопске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапске планине Арабијског полуострва које је геолошки део древног етиопског планинског система, раседом који је испунило Црвено море и Аденски залив и одвојио Африку од Арабије.
Екосистем висоравни
Будући да је Етиопска свисораван у непосредној близини екватора, то даје читавој висоравни неочекивано умерену климу. Како је висораван оивичена високим планинама, оне служе као баријера за монсунске ветрове с Индијског океана, за време сезоне киша, од јуна до средине септембра.
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве Нила, феномен који је у доба антике збуњивао Грке.
Етиопска висораван има сличну флору и фауну попут осталих планинских подручја Африке, а то је специфичан афропланински живи свет.
Неке од ендемичних врста Етиопске висоравни су гелада павијан, етиопски вук, етиопски козорог, планинска нијала, Crocidura phaeura, Crocidura harenna, Crocidura macmillani, Tachyoryctes macrocephalus.
Извори
- ^ Paul B. Henze, Layers of Time (New York: Palgrave, 2000), p. 2.