Банови Далмације и Хрватске — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 60: | Ред 60: | ||
==Историја== |
==Историја== |
||
Смрт [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II Трпимировића]] 1091. је значила, не само изумирање династије [[Трпимировићи|Трпимировић]], него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Хрватска де јуре имала посебан статус, малу |
Смрт [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II Трпимировића]] 1091. је значила, не само изумирање династије [[Трпимировићи|Трпимировић]], него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у [[Будим]]у. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору. |
||
Као и читава Краљевина Угарска, и ова територија се од краја 14. вијека постепено смањивала падајући под власт [[Османско царство|Османског царства]] које се ширило на њен рачун. Године 1526. је освојена од стране Османлија, а затим је пала под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. |
Као и читава Краљевина Угарска, и ова територија се од краја 14. вијека постепено смањивала падајући под власт [[Османско царство|Османског царства]] које се ширило на њен рачун. Године 1526. је освојена од стране Османлија, а затим је пала под власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. |
||
Верзија на датум 10. август 2013. у 19:20
| Бановина Хрватска | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1102.—1527. | |||||||||
 Угарске покрајине у 13. вијеку | |||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља | .svg){kind=small} Краљевина Угарска | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| бан | |||||||||
• | Угра (први), Крсто I Франкопан Озаљски (задњи) | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1102. | ||||||||
• Унија са Угарском | 1102. | ||||||||
• Битка на Мохачу | 29. август 1526. | ||||||||
• Укључење у Хабзбуршку монархију | 1527. | ||||||||
• Укинуто | 1527. | ||||||||
| |||||||||
.svg)
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Бановина Хрватска је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је од територије некадашње независне Краљевине Хрватске која је након 1102. дошла под врховну власт Краљевине Угарске. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.
Историја
Смрт Стјепана II Трпимировића 1091. је значила, не само изумирање династије Трпимировић, него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у Будиму. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору.
Као и читава Краљевина Угарска, и ова територија се од краја 14. вијека постепено смањивала падајући под власт Османског царства које се ширило на њен рачун. Године 1526. је освојена од стране Османлија, а затим је пала под власт Хабзбуршке монархије.
