Банови Далмације и Хрватске — разлика између измена
м уклоњена категорија Историја Хрватске у новом вијеку; додана категорија [[:Категорија:Ист… |
Нема описа измене |
||
| Ред 59: | Ред 59: | ||
{{Историје|Хрватске}} |
{{Историје|Хрватске}} |
||
'''Бановина Хрватска''' је назив за покрајину средњовековне [[Угарска|Угарске]]. Настала је од територије некадашње независне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевине Хрватске]] која је након 1102. дошла под врховну власт [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]]. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године. |
'''Бановина Хрватска''' је назив за покрајину средњовековне [[Угарска|Угарске]]. Настала је од територије некадашње независне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевине Хрватске]] која је након 1102. дошла под врховну власт [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]]. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године. |
||
==Име== |
|||
Ова територија је званично имала статус бановине, али су је Хрвати називали и краљевином. Забележено је да је 1351. године одржан најстарији сабор "Краљевине Хрватске и Далмације".<ref>[http://books.google.rs/books?id=vvgiAAAAQBAJ&pg=PA50&dq=%22kingdom+of+croatia%22+1527&hl=sr&sa=X&ei=a0sHUvOzHdDa4QSI04HYBA&redir_esc=y#v=snippet&q=%22kingdom%20of%20croatia%20and%20dalmatia%22%20&f=false]</ref> |
|||
==Историја== |
==Историја== |
||
Верзија на датум 11. август 2013. у 12:25
- За чланак о истоименој бановини Краљевине Југославије, погледајте чланак Бановина Хрватска.
| Бановина Хрватска | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1102.—1527. | |||||||||
 Угарске покрајине у 13. вијеку | |||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља | .svg){kind=small} Краљевина Угарска | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| бан | |||||||||
• | Угра (први), Крсто I Франкопан Озаљски (задњи) | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1102. | ||||||||
• Унија са Угарском | 1102. | ||||||||
• Битка на Мохачу | 29. август 1526. | ||||||||
• Укључење у Хабзбуршку монархију | 1527. | ||||||||
• Укинуто | 1527. | ||||||||
| |||||||||
.svg)
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Бановина Хрватска је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је од територије некадашње независне Краљевине Хрватске која је након 1102. дошла под врховну власт Краљевине Угарске. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.
Име
Ова територија је званично имала статус бановине, али су је Хрвати називали и краљевином. Забележено је да је 1351. године одржан најстарији сабор "Краљевине Хрватске и Далмације".[1]
Историја
Смрт Стјепана II Трпимировића 1091. је значила, не само изумирање династије Трпимировић, него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у Будиму. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору (Славонија је тада чинила посебну угарску бановину).
Као и читава Краљевина Угарска, и ова бановина се крајем средњег и почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт Османског царства које се ширило на њен рачун. Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а делови Хрватске које нису освојиле Османлије затим долазе под власт Хабзбуршке монархије.
