Земље круне Светог Стефана — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 74: | Ред 74: | ||
== Списак земаља == |
== Списак земаља == |
||
* ужа Угарска, укључивала је данашњу [[Мађарска|Мађарску]], као и делове данашње [[Румунија|Румуније]], [[Словачка|Словачке]], [[Украјина|Украјине]], [[Аустрија|Аустрије]], [[Словенија|Словеније]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Србија|Србије]] ([[Бачка]] и [[Банат]]). |
|||
* [[Краљевина Мађарска]] са данашњом [[Словачка|Словачком]] и деловима [[Војводина|Војводине]] |
|||
* [[Хрватска]], |
* [[Хрватска-Славонија]], укључивала је делове данашње Хрватске и Србије ([[Срем]]) |
||
* [[Ријека (град)|Град Ријека]] |
|||
* [[Ердељ]] |
|||
* [[Босна и Херцеговина]] |
|||
* [[Војна граница]] (до 1882. године) |
|||
[[Ердељ]], који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је [[Далмација]], која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана била под управом аустријског дела Дбојне монархије. |
|||
== Историја == |
== Историја == |
||
Верзија на датум 18. август 2013. у 12:41
| Земље круне Светог Стефана | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1867.—1918. | |||||||||
 Аустроугарска 1910. године - земље круне Светог Стефана су означене зеленом бојом на карти (16 и 17), БиХ (18) је имала посебан положај кондоминијума | |||||||||
| Главни град | Будимпешта | ||||||||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља |  Аустроугарска | ||||||||
| Површина | 325.411 км2 | ||||||||
| Становништво | 20.886.487 (1910.) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша административна територија | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | краљевина | ||||||||
| краљ | |||||||||
• | Франц Јозеф | ||||||||
| Историјска ера | Нови век, Савремено доба | ||||||||
• Успостављено | 1867. | ||||||||
• Укинуто | 1918. | ||||||||
| |||||||||
.svg)
.svg)
Земље круне Светог Стефана (мађ. Szent István Koronájának Országai) је био назив за земље које су се налазиле у персоналној унији са Краљевином Угарском. Назив је коришћен као ознака за угарски део Аустроугарске монархије између 1867. и 1918. године, а односио се на такозвану ужу Угарску, Хрватску-Славонију, град Ријеку и Босну и Херцеговину, која је чинила аустроугарски кондоминијум.
Назив
Ова заједница је имала и свој латински званичан назив: Угарско надкраљевство (лат. Archiregnum Hungaricum). Централни појам у имену је била Круна Светог Стефана.
Историјска употреба
Назив „Земље круне Светог Стефана“ се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је делове Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који ау историјски били повезани са Краљевином Угарском, за разлику од других хабзбуршких земаља које су историјски беле повезане са Светим римским царством.
Међутим, пре стварања двојне Аустроугарске монархије 1867. године, овај назив је био чисто номиналне природе, с обзиром да су земље за које је овај назив употребљаван чиниле посебне хабзбуршке покрајине, административно одвојене од Хабзбуршке Угарске.
Списак земаља
- ужа Угарска, укључивала је данашњу Мађарску, као и делове данашње Румуније, Словачке, Украјине, Аустрије, Словеније, Хрватске и Србије (Бачка и Банат).
- Хрватска-Славонија, укључивала је делове данашње Хрватске и Србије (Срем)
- Град Ријека
- Босна и Херцеговина
- Војна граница (до 1882. године)
Ердељ, који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је Далмација, која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана била под управом аустријског дела Дбојне монархије.
Историја
Приликом склапања аустроугарског уговора 1867, мађарски сабор је успео да задржи Ердељ под својом управом али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија потпале под аустријску управу. Ову поделу никад нису признале Мађарска и Хрватска.
После уласка Ердеља у заједницу са Мађарском 1848. и 1867, назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Мађарску са Хрватском и Славонијом.
Након завршетка Првог светског рата ова заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је изгубио првобитни значај.