21. јун — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
* [[1527]]. — [[Николо Макијавели]], италијански политичар и писац. |
* [[1527]]. — [[Николо Макијавели]], италијански политичар и писац. |
||
* [[1852]]. — [[Фридрих Фребел]], немачки педагог. |
* [[1852]]. — [[Фридрих Фребел]], немачки педагог. |
||
* [[1874]]. — [[Андерс Јонас |
* [[1874]]. — [[Андерс Јонас Ангстрем|Андерс Јонас Ангстром]], шведски физичар (* [[1814]].) |
||
* [[1908]]. — [[Николај Римски-Корсаков]], руски композитор и диригент. |
* [[1908]]. — [[Николај Римски-Корсаков]], руски композитор и диригент. |
||
* [[1969]]. — [[Морин Коноли]], названа Мала Мо, америчка тенисерка. |
* [[1969]]. — [[Морин Коноли]], названа Мала Мо, америчка тенисерка. |
||
* [[1970]]. — [[Ахмед Сукарно]], индонежански државник. |
* [[1970]]. — [[Сукарно|Ахмед Сукарно]], индонежански државник. |
||
* [[2000]]. — [[Слободан Инић]], публициста и политиколог. |
* [[2000]]. — [[Слободан Инић]], публициста и политиколог. |
||
* [[2001]]. — [[Џон Ли Хукер]], амерички блуз музичар. |
* [[2001]]. — [[Џон Ли Хукер]], амерички блуз музичар. |
||
Верзија на датум 26. август 2013. у 08:19
21. јун (21.6.) је 172. дан године по грегоријанском календару (173. у преступној години). До краја године има још 193 дана.
Догађаји
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1791. — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена, а две године касније погубљени на гиљотини.
- 1813. — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. Тиме је завршена француска владавина у Шпанији.
- 1881. — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.
- 1919. — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скепе Флоу у Шкотској.
- 1942. — Немачки Северноафрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
- 1945. — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.
- 1948. — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
- 1963. —
- Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. Као поборник реформске струје у католичкој цркви укинуо је 1966. индекс забрањених књига, реорганизовао ватиканску курију, залагао се за мирољубива решења међународних спорова и нормализовање односа с комунистичким земљама.
- Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. Следећи политику независности Француска је 1966. напустила Војни комитет НАТО-а.
- 1970. — У финалу светског фудбалског првенства Бразил је у Сиудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
- 1981. — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 процената укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.
- 1990. —
- У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.
- У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.
- 2002. — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.
Рођења
- 1863. — Макс Волф, њемачки астроном
- 1878. — Филип Филиповић српски професор математике и југословенски политичар комунистичке оријентације, један од оснивача КП Југославије и њен први секретар.
- 1905. — Жан-Пол Сартр, француски писац и филозоф-егзистенцијалиста, нобеловац.
- 1933. — Франсоа Куаре, француска књижевница позната као Франсоа Саган.
- 1966. — Иван Тасовац српски пијаниста, директор Београдске филхармоније
- 1986. — Лана дел Реј, америчка кантауторка.
Смрти
- 1377. — Едвард III, енглески краљ (*1312.)
- 1527. — Николо Макијавели, италијански политичар и писац.
- 1852. — Фридрих Фребел, немачки педагог.
- 1874. — Андерс Јонас Ангстром, шведски физичар (* 1814.)
- 1908. — Николај Римски-Корсаков, руски композитор и диригент.
- 1969. — Морин Коноли, названа Мала Мо, америчка тенисерка.
- 1970. — Ахмед Сукарно, индонежански државник.
- 2000. — Слободан Инић, публициста и политиколог.
- 2001. — Џон Ли Хукер, амерички блуз музичар.
- 2003. — Леон Урис, амерички писац.