Област — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 8: | Ред 8: | ||
==Области у Југославији== |
==Области у Југославији== |
||
[[Датотека:AdminSRB49.PNG|мини|десно|220п|Подела [[Народна Република Србија|Народне Републике Србије]] на области 1949-1951. године.]] |
|||
{{Посебан чланак|Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|Области ФНРЈ}} |
|||
У [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују [[бановина|бановине]]. У то време у Југославији је било 33 области. |
У [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују [[бановина|бановине]]. У то време у Југославији је било 33 области. |
||
Верзија на датум 28. август 2013. у 00:53
Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:
- природни (Посавина),
- историјски (Рашка област),
- економски (Рурска област) и
- етнички (Квебек).
Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је администратвино-територијална јединица.
Области у Југославији
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.
У ФНРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осијечка и Ријечка; у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд