Пређи на садржај

Odluka o privremenoj zabrani povratka kolonistima — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q3502737)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Zabrana povratka kolonistima.jpg|мини|Odluka o privremenoj zabrani povratka kolonistima [[1945]].]]
 
'''Odluka [[Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije|NKOJ]] o privremenoj zabrani vraćanja kolonista na njihova prijašnja mesta življenja''', poznata i kao '''Odluka br. 153''', bila je uredba posleratnih jugoslovenskih vlasti donesena [[6. mart]]a [[1945]]. godine.<ref>Službeni list DFJ, br. 11/1945.</ref>
Tom odlukom su vlasti nove [[Demokratska Federativna Jugoslavija|Demokratske Federativne Jugoslavije]] svim kolonistima privremeno zabranile povratak na [[Kosovo]], [[Metohija|Metohiju]], [[Makedonija|Makedoniju]] i druge oblasti u kojima je vršena kolonizacije u periodu [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]]. Odluka je bila privremenog karaktera usled najavljenje revizije dodeljivanja zemlje u međuratnom periodu.<ref name="Mirković"/> Nove vlasti su već početkom [[avgust]]a 1945. usvojile Zakon o reviziji kolonističkih odnosa, čime je prestala da važi privremena opšta zabrana povratka kolonista.
 
Prema Zakonu o reviziji, pravo na zemlju su gubili oni kolonisti kojima je bila dodeljena zemlja prinudno oduzeta od ranijih vlasnika. Za porodice kolonista kojima je zabranjen povratak su predviđene kompenzacije u [[Vojvodina|Vojvodini]], odakle su masovno iseljeni [[podunavski Nemci]]. U septembru iste godine oko 3.352 „bivša kolonista” su dobila pravo da se vrate na Kosovo i Metohiju, dok je 306 naseljenika koji su izgubili pravo povratka preusmereno u Vojvodinu.<ref name="Jovanović">[http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-64970603025J Vladan Jovanović, ''Tokovi i ishod međuratne kolonizacije Makedonije, Kosova i Metohije]''</ref> Nove vlasti su smatrale da je time ispravljena nepravda naneta albanskim seljacima tokom međuratne [[kolonizacija Kosova i Metohije u Kraljevini Jugoslaviji|kolonizacije Kosova]], kada je određen broj kolonista useljen u kuće albanskih seljaka kojima je nasilno oduzeta njihova zemlja.<ref name="Mirković">[http://komunisti.50webs.com/generalsm12.html Stevan Mirković, ''O zabrani povratka kolonistima'']</ref>
 
Ta odluka se u srpskoj istoriografiji smatra kontroverznom. Komunisti su naseljenike smatrali eksponentima predratne [[Velika Srbija|velikosrpske]] politike, od koje se novi režim distancirao.<ref name="Bataković">[http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/kosovo_migrations/mk_1.html Dusan T. Batakovic, ''Kosovo and Metovija: A historical survey]</ref> Nacionalistički autori tumače kako se zabrana povratka odnosila na sve [[Srbi|Srbe]] i [[Crnogorci|Crnogorce]], starosedeoce Kosova, što se uzima kao krunski dokaz antirspske politike [[KPJ]].<ref name="Jovanović"/>
== Pozadina ==
{{main-lat|Kolonizacija Kosova}}
[[СликаДатотека:Serbia after Balkan Wars.jpg|мини|Teritorijalna proširenja [[Kraljevina Srbija|Kraljevine Srbije]] (zeleno) i [[Kraljevina Crna Gora|Crne Gore]] (ljubičasto) nakon [[1913]].]]
 
[[Kolonizacija Kosova i Metohije u Kraljevini Jugoslaviji|Kolonizacija Kosova]] [[Srbi]]ma, [[Crnogorci]]ma i drugim nealbanskim stanovništvom je planski sprovođena od strane [[beograd]]ske vlade u periodu između dva svetska rata. Kolonizacija Kosova je imala naglašeno nacionalnu notu i njome je „anacionalni elemenat” trebalo zameniti „zdravim nacionalnim elementom”.<ref>Đ. Krstić, ''Kolonizacija u Južnoj Srbiji'' (str. 21–24), Sarajevo, 1928.</ref><ref>Arhiv Jugoslavije, 67-28-256, jul 1934.</ref> Paralelno sa srpskom kolonizacijom, tekao je proces prisilnog iseljavanja Albanaca sa Kosova.<ref>[http://www.kosova.com/arkivi1997/expuls/contents.htm ''Expulsions of Albanians and Colonisation of Kosova'']</ref> Između [[1912]]. i [[1941]]. godine na Kosovu je oduzeto 228.000 hektara zemlje za koloniste i naseljeno je oko 15.000 srpskih porodica<ref>Arhiv Jugoslavije, Fond Agrarna reforma i kolonizacija, Beograd</ref>, odnosno oko 65.000 nealbanskog stanovništva sa raznih krajeva Jugoslavije.<ref name="balistička pobuna">[http://www.serbianunity.net/culture/library/ovk/pobuna.html ''Prva balistička pobuna'']</ref> Određen broj kolonista je bio nasilno smeštan u kuće albanskih seljaka, kojima je nasilno oduzimana njihova zemlja. Kolonistima je regularno deljeno oružje, a neki kolonisti, uglavnom crnogorski, redovno su izazivali konflikte sa domorocima.<ref>Živko Topalović, ''Privredni problemi Juga'', Beograd, 1927, str. 21</ref> Usled primene nasilnih mera odnosi između albanskih starosedelaca i kolonista su postali veoma napeti, što je imalo posledica na produbljenje srpsko-albanskog sukoba.
 
Tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], Kosovo je pripojeno [[Velika Albanija|Kraljevini Albaniji]], koja je bila italijanski protektorat. Brojni srpski i crnogorski kolonisti doseljeni 1920-ih i 1930-ih su proterani nazad u Crnu Goru i Srbiju, a mnogi su ubijeni.<ref>[http://books.google.com/books?id=TSxud2zjVEgC&pg=PA15&dq=%22who+had+arrived+in+the+1920s+and+1930s%22&sig=ACfU3U04OfpXJr58lXmCAit4aLsSOLOXOg#v=onepage&q=%22who%20had%20arrived%20in%20the%201920s%20and%201930s%22&f=false Williamson Murray, ''The emerging strategic environment: challenges of the twenty-first century'']</ref> Krajem rata, neki od srpskih i crnogorskih kolonista proteranih s Kosova su, u nameri da se osvete, učestvovali u [[Masakr u Baru|masakru Albanaca u Baru]].<ref name="nacional">[http://www.nacional.hr/clanak/63982/tjeskoba-u-baru ''Tjeskoba u Baru'']</ref>
 
{{DEFAULTSORT:Одлука о привременој забрани повратка колонистима}}
[[KategorijaКатегорија:Istorija Jugoslavije]]
[[KategorijaКатегорија:Istorija Srbije]]
[[KategorijaКатегорија:Istorija Kosova i Metohije]]
[[KategorijaКатегорија:Istorija Makedonije]]
1.572.075

измена