Сеизмограф — разлика између измена
м ispravke; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
хотелијерство |volume= |issue= |pages= |url=http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue38/03.pdf |doi= }}</ref> |
хотелијерство |volume= |issue= |pages= |url=http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue38/03.pdf |doi= }}</ref> |
||
Термини ''сеизмограф'' и ''сеизмометар'' често се користе као [[синоним]]и,<ref>{{Cite web |url=http://www.geologija.org/recnik/recnik.php?j=sr&fid=9 |title=Seizmometar |accessdate=1 |
Термини ''сеизмограф'' и ''сеизмометар'' често се користе као [[синоним]]и,<ref>{{Cite web |url=http://www.geologija.org/recnik/recnik.php?j=sr&fid=9 |title=Seizmometar |accessdate=1. 9. 2013.. |work= |publisher=''geologija.org'' |date=}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.vokabular.org/?search=seizmometar&lang=sr-lat |title=Seizmometar |accessdate=1. 9. 2013.. |work= |publisher=''Vokabular'' |date=}}</ref> мада термин ''сеизмограф'' више одговара старијим инструментима код којих је праћење и снимање покрета у литосфери било спојено, док се термин ''сеизмометар'' више користи за новије инструменте код којих су ове функције одвојене. |
||
Класични сеизмограф се састоји од висећег металног тега, магнетних уређаја и игле којом се бележи линија њихања тега, док је код модерних сеизмометара овај механизам дигитализован.<ref name="Ђерчан, Ристановић, Миљковић"/> |
Класични сеизмограф се састоји од висећег металног тега, магнетних уређаја и игле којом се бележи линија њихања тега, док је код модерних сеизмометара овај механизам дигитализован.<ref name="Ђерчан, Ристановић, Миљковић"/> |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
Први инструмент који се може сматрати претечом сеизмографа конструисан је у [[Кина|Кини]], а направио га је [[Чанг Хенг]], кинески [[астроном]], [[математичар]] и [[географ]].<ref name="Ђерчан, Ристановић, Миљковић"/> Први модерни сеизмограф изградио је физичар [[Луиђи Палмијери]] 1855. године. |
Први инструмент који се може сматрати претечом сеизмографа конструисан је у [[Кина|Кини]], а направио га је [[Чанг Хенг]], кинески [[астроном]], [[математичар]] и [[географ]].<ref name="Ђерчан, Ристановић, Миљковић"/> Први модерни сеизмограф изградио је физичар [[Луиђи Палмијери]] 1855. године. |
||
Савремени сеизмометри се могу поделити у три групе према опсегу [[фреквенција]] у оквиру кога могу да мере сеизмичке сигнале:<ref>{{Cite web |url=http://www.seismo.gov.rs/Seizmoloska_mreza_cyr.pdf |title=Мерни информациони системи у Републичком сеизмолошком заводу |last=Радовановић |first=Славица |accessdate=1 |
Савремени сеизмометри се могу поделити у три групе према опсегу [[фреквенција]] у оквиру кога могу да мере сеизмичке сигнале:<ref>{{Cite web |url=http://www.seismo.gov.rs/Seizmoloska_mreza_cyr.pdf |title=Мерни информациони системи у Републичком сеизмолошком заводу |last=Радовановић |first=Славица |accessdate=1. 9. 2013.. |work= |publisher= |date=јануар 2013}}</ref> |
||
* SP-краткопериодични (0.5-50Hz); |
* SP-краткопериодични (0.5-50Hz); |
||
Верзија на датум 4. септембар 2013. у 16:32
Сеизмограф (грч. seismós - потрес, gráphō - писати, бележити) или сеизмометар (грч. seismós - потрес, métron - мерило, мера) је инструмент за праћење потреса у литосфери и на њеној површини. У стању је да детектује откуцаје, вибрације и њихање терена, као и њихову јачину и временски интервал у којем су се десили.[1]
Термини сеизмограф и сеизмометар често се користе као синоними,[2][3] мада термин сеизмограф више одговара старијим инструментима код којих је праћење и снимање покрета у литосфери било спојено, док се термин сеизмометар више користи за новије инструменте код којих су ове функције одвојене.
Класични сеизмограф се састоји од висећег металног тега, магнетних уређаја и игле којом се бележи линија њихања тега, док је код модерних сеизмометара овај механизам дигитализован.[1]
Први инструмент који се може сматрати претечом сеизмографа конструисан је у Кини, а направио га је Чанг Хенг, кинески астроном, математичар и географ.[1] Први модерни сеизмограф изградио је физичар Луиђи Палмијери 1855. године.
Савремени сеизмометри се могу поделити у три групе према опсегу фреквенција у оквиру кога могу да мере сеизмичке сигнале:[4]
- SP-краткопериодични (0.5-50Hz);
- BB-широкопојасни (0.008-50Hz);
- VBB-широко-широкопојасни (0.003-50Hz).
Референце
- ^ а б в Ђерчан, Бојан; Ристановић, Бранко; Миљковић, Ђурђа (2009). „Појава земљотреса и њихов утицај на преображај географског простора” (PDF). Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и
хотелијерство. line feed character у
|publisher=на позицији 93 (помоћ) - ^ „Seizmometar”. geologija.org. Приступљено 1. 9. 2013.. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Seizmometar”. Vokabular. Приступљено 1. 9. 2013.. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Радовановић, Славица (јануар 2013). „Мерни информациони системи у Републичком сеизмолошком заводу” (PDF). Приступљено 1. 9. 2013.. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ)