Арагорн II — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Арагорн II''' је измишљени лик из романа [[Сималирион]] и [[Господар прстенова]] чувеног енглеског писца [[Џ. Р. Р. Толкин|Роналда Руела Толкина]]. Био је познат као поглавар народа [[Дунедаина]] који је учествовао у [[Рат прстена|рату за прстен]].
'''Арагорн II''' је измишљени лик из романа [[Сималирион]] и [[Господар прстенова]] чувеног енглеског писца [[Џ. Р. Р. Толкин|Роналда Руела Толкина]]. Био је познат као поглавар народа [[Дунедаина]] који је учествовао у [[Рат прстена|рату за прстен]].


[[Дунедаински]] поглавар [[Арнор]]а. У време Рата прстена, Арагорн II био је шеснести и последњи поглавар [[Дунедаина]]. [[Родуен]] је године 2931. Трећег Доба, а подизао га је [[Елронд]] Полувилењак у [[Ривендел]]у. Кад је Арагорну било двадесет година упознао се с Елрондовом ћерком [[Аруена|Аруеном]], и овај пар се заљубио једно у друго. Међутим, Елронд није хтео да дозволи овај брак док Арагорн не постане законити краљ Арнора и Гондора. Да би ово остварио, Арагорн је путовао надалеко и борио се за права Слободних Народа. Ишао је под многим именима: Тенгел, Ехтелион, Торонгил, Вилинкамен, Елесар и Страјдер (Кракатило). Као господар [[Дунедаина]], [[Ара-горн]] је био благословен животним веком троструко дужим од других људи. 2956. срео је [[Гандалф]]а чаробњака и они су постали пријатељи и савезници. 3018. дошао је у [[Бри]] где се упознао с [[Хобит]]ом Носиоцем Прстена, Фродорн Багинсом, и у [[Ривендел]]у је постао један од Дружине Прстена. Пошто је [[Гандалф]] страдао од [[Балрог]]а у [[Морија|Морији]], Арагорн је постао вођа Дружине. У рату Прстена Арагорн је играо истакнуту улогу у разбијању и терању у бег [[Сауронове]] војске код [[Рогбург]]а. Он је командовао [[Мртви људи Дунхероа|Мртвим људима Дунхероа]] и заробио флоту код [[Пеларгир]]а. Његов долазак с новим савезницима у Бици на Пеленорским полуима спасао је [[Гондор]], и он је заповедао Војском Запада код [[Црна капија|Црне Капије]] [[Мордор]]а. После рата је Арагорн постао [[Краљ Елесар]] ("Вилинкамен") Поново Уједињеног Краљевства и оженио се [[Аруена|Аруеном]]. Током следећег века његове владавине, Арагорн је проширио своје краљевство до најзападнијих предела Средње Земље. Са Аруеном је имао неколико кћери и једног сина, [[Елдарион]]а. После Арагорнове смрти 120. године четвртог Доба његов син је постао краљ Поново Уједињеног Краљевства и владао дуго и успешно
[[Дунедаински]] поглавар [[Арнор]]а. У време Рата прстена, Арагорн II био је шеснести и последњи поглавар [[Дунедаина]]. [[Рођен]] је године 2931. Трећег Доба, а подизао га је [[Елронд]] Полувилењак у [[Ривендел]]у. Кад је Арагорну било двадесет година упознао се с Елрондовом ћерком [[Аруена|Аруеном]], и овај пар се заљубио једно у друго. Међутим, Елронд није хтео да дозволи овај брак док Арагорн не постане законити краљ Арнора и Гондора. Да би ово остварио, Арагорн је путовао надалеко и борио се за права Слободних Народа. Ишао је под многим именима: Тенгел, Ехтелион, Торонгил, Вилинкамен, Елесар и Страјдер (Кракатило). Као господар [[Дунедаина]], [[Ара-горн]] је био благословен животним веком троструко дужим од других људи. 2956. срео је [[Гандалф]]а чаробњака и они су постали пријатељи и савезници. 3018. дошао је у [[Бри]] где се упознао с [[Хобит]]ом Носиоцем Прстена, Фродом Багинсом, и у [[Ривендел]]у је постао један од Дружине Прстена. Пошто је [[Гандалф]] страдао од [[Балрог]]а у [[Морија|Морији]], Арагорн је постао вођа Дружине. У рату Прстена Арагорн је играо истакнуту улогу у разбијању и терању у бег [[Сауронове]] војске код [[Рогбург]]а. Он је командовао [[Мртви људи Дунхероа|Мртвим људима Дунхероа]] и заробио флоту код [[Пеларгир]]а. Његов долазак с новим савезницима у Бици на Пеленорским пољима спасао је [[Гондор]], и он је заповедао Војском Запада код [[Црна капија|Црне Капије]] [[Мордор]]а. После рата је Арагорн постао [[Краљ Елесар]] ("Вилинкамен") Поново Уједињеног Краљевства и оженио се [[Аруена|Аруеном]]. Током следећег века његове владавине, Арагорн је проширио своје краљевство до најзападнијих предела Средње Земље. Са Аруеном је имао неколико кћери и једног сина, [[Елдарион]]а. После Арагорнове смрти 120. године четвртог Доба његов син је постао краљ Поново Уједињеног Краљевства и владао дуго и успешно


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 8. септембар 2013. у 03:55

Арагорн II је измишљени лик из романа Сималирион и Господар прстенова чувеног енглеског писца Роналда Руела Толкина. Био је познат као поглавар народа Дунедаина који је учествовао у рату за прстен.

Дунедаински поглавар Арнора. У време Рата прстена, Арагорн II био је шеснести и последњи поглавар Дунедаина. Рођен је године 2931. Трећег Доба, а подизао га је Елронд Полувилењак у Ривенделу. Кад је Арагорну било двадесет година упознао се с Елрондовом ћерком Аруеном, и овај пар се заљубио једно у друго. Међутим, Елронд није хтео да дозволи овај брак док Арагорн не постане законити краљ Арнора и Гондора. Да би ово остварио, Арагорн је путовао надалеко и борио се за права Слободних Народа. Ишао је под многим именима: Тенгел, Ехтелион, Торонгил, Вилинкамен, Елесар и Страјдер (Кракатило). Као господар Дунедаина, Ара-горн је био благословен животним веком троструко дужим од других људи. 2956. срео је Гандалфа чаробњака и они су постали пријатељи и савезници. 3018. дошао је у Бри где се упознао с Хобитом Носиоцем Прстена, Фродом Багинсом, и у Ривенделу је постао један од Дружине Прстена. Пошто је Гандалф страдао од Балрога у Морији, Арагорн је постао вођа Дружине. У рату Прстена Арагорн је играо истакнуту улогу у разбијању и терању у бег Сауронове војске код Рогбурга. Он је командовао Мртвим људима Дунхероа и заробио флоту код Пеларгира. Његов долазак с новим савезницима у Бици на Пеленорским пољима спасао је Гондор, и он је заповедао Војском Запада код Црне Капије Мордора. После рата је Арагорн постао Краљ Елесар ("Вилинкамен") Поново Уједињеног Краљевства и оженио се Аруеном. Током следећег века његове владавине, Арагорн је проширио своје краљевство до најзападнијих предела Средње Земље. Са Аруеном је имао неколико кћери и једног сина, Елдариона. После Арагорнове смрти 120. године четвртог Доба његов син је постао краљ Поново Уједињеног Краљевства и владао дуго и успешно

Спољашње везе