Неодијум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 28. септембар 2013. у 03:06

{{Хемијски елемент | група_низ = Pr - Nd - Pm | периода_низ = Pr
Pa | периодни_систем = Pr-TableImage.png | име = Неодијум | симбол = Nd | атомски_број = 60 | скуп = лантаноиди | група = n/a | периода = 6 f | густина = 6640 kg/m³ | тврдоћа = 2,5 | боја = сребрножута | слика = Nd,60.jpg | опис_слике = | атомска_маса = 144,242 u | атомски_радијус = 181 (247) pm | ковалентни_радијус = 201±6 pm | ван_дер_Валсов_радијус = без података | електронска_конфигурација = [Xe]4f³6s² | енергетски_нивои = 2, 8, 18, 22, 8, 2 | оксидациони_број = 3 | особине_оксида = средње базни | кристална_структура = хексагонална | агрегатно_стање = чврсто | температура_топљења = 1204 K (931 °C) | температура_кључања = 3,793 K (3520 °C) | молска_запремина = 20,8×10^-3 m³ /mol | топлота_испаравања = 296,8 kJ/mol | топлота_топљења = 6,89 kJ/mol | притисак_засићене паре = 1,333224×10^-6 Pa
(1.070 K) | брзина_звука = 2.280 m/s (293,15K) | електронегативност = 1,13 (Паулинг)
1,07 (Алред) | специфична_топлота = 193 J/(kg*K) | специфична_проводљивост = 1,48×10⁶ S/m | топлотна_проводљивост = 12,5 W/(m*K) | I_енергија_јонизације = 527 kJ/mol | II_енергија_јонизације = 1,020 kJ/mol | III_енергија_јонизације = 2,086 kJ/mol | IV_енергија_јонизације = 3,761 kJ/mol | изотопи1 =

изотоп	заст.	в. п. р.	н. р.	e.r. MeV	п. р.
¹⁴¹Pr	100%	стабилни изотор са 82 неутрона
¹⁴²Pr	(веш.)	19,12 сати	з. е.	0,745	¹⁴²Ce
¹⁴²Pr	(веш.)	19,12 сати	β^-	2,162	¹⁴²Nd
¹⁴³Pr	(веш.)	13,57 дана	β^-	0,934	¹⁴³Nd
¹⁴⁵Pr	(веш.)	5,98 сати	β^-		¹⁴⁵Nd

}}

Неодијум (Nd, лат. neodymium) - је лантаноид.^[1]^[2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење „нови близанац“.

Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:

монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO₄ и
(Ce,La,Nd,Y,Pr)CO₃F

Извори

^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[Housecroft3rd-1] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[ParkesNeorganskaHemija-2] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Хемијски елемент
 | група_низ = [[Празеодијум|-{Pr]] - '''Nd'''}- - [[Прометијум|-{Pm}-]]
-| периода_низ = -{'''Pr'''}-<br> [[протактинијум|-{Pa}-]]
+| периода_низ = '''-{Pr}-'''<br /> [[протактинијум|-{Pa}-]]
 | периодни_систем = Pr-TableImage.png
 | име = Неодијум
@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 | топлота_испаравања = 296,8 [[килоџул по молу|-{kJ/mol}-]]
 | топлота_топљења = 6,89 -{kJ/mol}-
-| притисак_засићене паре = 1,333224×10<sup>-6</sup> [[Паскал|-{Pa}-]]<br>(1.070 -{K}-)
+| притисак_засићене паре = 1,333224×10<sup>-6</sup> [[Паскал|-{Pa}-]]<br />(1.070 -{K}-)
 | брзина_звука = 2.280 -{m/s}- (293,15-{K}-)
-| електронегативност = 1,13 ([[паулингова скала|Паулинг]])<br>1,07 ([[Алредова скала|Алред]])
+| електронегативност = 1,13 ([[паулингова скала|Паулинг]])<br />1,07 ([[Алредова скала|Алред]])
 | специфична_топлота = 193 [[џул кроз килограм-келвин|-{J/(kg*K)}-]]
 | специфична_проводљивост = 1,48×10<sup>6</sup> [[Сименс|-{S]]/m}-
@@ Ред 79: / Ред 79: @@
 }}
-'''Неодијум''' (-{'''Nd'''}-, {{јез-лат|neodymium}}) - је [[лантаноиди|лантаноид]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио од [[грчки језик|грчких]] речи -{''neos''}- и -{''didymos''}- које спојене имају значење „нови близанац“.
+'''Неодијум''' ('''-{Nd}-''', {{јез-лат|neodymium}}) - је [[лантаноиди|лантаноид]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио од [[грчки језик|грчких]] речи ''-{neos}-'' и ''-{didymos}-'' које спојене имају значење „нови близанац“.
 Заступљеност: Неодијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 38 -{ppm}- ({{јез-енг|parts per million}}). Најважнији [[минерал]]и неодијума су: