Ксанти — разлика између измена

Координате: 41° 08′ 00″ С; 24° 53′ 00″ И / 41.1333333333° С; 24.8833333333° И / 41.1333333333; 24.8833333333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 21: Ред 21:
'''Ксанти''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Ξάνθη}- - ''-{Xanthi}-'', [[Турски језик|тур.]] ''-{İskeçe}-'', [[Бугарски језик|буг.]] ''Скеча'') је [[главни град]] [[Ксанти (округ)|округа Ксанти]], на усредишњем делу [[Периферија Источна Македонија и Тракија|периферије Источна Македонија и Тракија]]. Најближи велики грчки град је [[Солун]] на 219 -{km}-.
'''Ксанти''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Ξάνθη}- - ''-{Xanthi}-'', [[Турски језик|тур.]] ''-{İskeçe}-'', [[Бугарски језик|буг.]] ''Скеча'') је [[главни град]] [[Ксанти (округ)|округа Ксанти]], на усредишњем делу [[Периферија Источна Македонија и Тракија|периферије Источна Македонија и Тракија]]. Најближи велики грчки град је [[Солун]] на 219 -{km}-.


==Природну услови==
== Природну услови ==
Ксанти се налази у средишем делу грчке [[Тракија|Тракије]], на месту где приморска равница прелази у брдско подручје на северу. Северно од града пружају се планине [[Коула]], дела планинског ланца [[Родопи]]. Јужно од града пружа се равница до не тако удаљеног [[Егејско море|Егејског мора]] (око 20 км). Клима у граду је измењено [[средоземна клима|средоземна]], са топлим летима и хладним зимама.
Ксанти се налази у средишем делу грчке [[Тракија|Тракије]], на месту где приморска равница прелази у брдско подручје на северу. Северно од града пружају се планине [[Коула]], дела планинског ланца [[Родопи]]. Јужно од града пружа се равница до не тако удаљеног [[Егејско море|Егејског мора]] (око 20 км). Клима у граду је измењено [[средоземна клима|средоземна]], са топлим летима и хладним зимама.


==Историја==
== Историја ==
У околини града Ксанти откривени остаци [[праисторија|праисторијских]] људи, вероватно [[Трачани|Трачана]]. Током [[античка Грчка|старогрчког]] времена 25 -{km}- јужно од града образовано је [[античка Грчка|старогрчко]] насеље [[Абдера]], место рођења многих великана међу којима [[Демокрит]] (отац атомских наука) [[софизам|софиста]] [[Протагорас|Протагорас]], [[песништво|песник]] [[Никенетос|Никенетос]], [[филозофија|филозоф]] [[Анахсархос]] и [[историја|историчар]] [[Хекатеос|Хекатеос]]. На месту древног града пронађени су остаци зидова велике зграде која се састојала од неких 26 соба.
У околини града Ксанти откривени остаци [[праисторија|праисторијских]] људи, вероватно [[Трачани|Трачана]]. Током [[античка Грчка|старогрчког]] времена 25 -{km}- јужно од града образовано је [[античка Грчка|старогрчко]] насеље [[Абдера]], место рођења многих великана међу којима [[Демокрит]] (отац атомских наука) [[софизам|софиста]] [[Протагорас]], [[песништво|песник]] [[Никенетос]], [[филозофија|филозоф]] [[Анахсархос]] и [[историја|историчар]] [[Хекатеос]]. На месту древног града пронађени су остаци зидова велике зграде која се састојала од неких 26 соба.


Током [[антички Рим|римског]] времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу [[Игњација]]. На крају овог раздобља долази до провале [[варвари|варвара]] на подручје Ксантија, па млада [[византијско царство|византијска држава]] је од града прави знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града.
Током [[антички Рим|римског]] времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу [[Игњација]]. На крају овог раздобља долази до провале [[варвари|варвара]] на подручје Ксантија, па млада [[византијско царство|византијска држава]] је од града прави знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града.


[[1383|1383]]. године подручје Ксантија су заузеле [[Османлије]]. Удео [[хришћанство|хришћана]] је брзо опадао у следећим вековима, па [[муслимани]] постају све већа месна скупина. Током [[18. век|18.]] и [[19. век]]а десио се развој пољопривреде, углавном узгајања [[дуван]]а, а у вези са тим и становништва, највише [[ислам|муслиман]]ског.
[[1383]]. године подручје Ксантија су заузеле [[Османлије]]. Удео [[хришћанство|хришћана]] је брзо опадао у следећим вековима, па [[муслимани]] постају све већа месна скупина. Током [[18. век|18.]] и [[19. век]]а десио се развој пољопривреде, углавном узгајања [[дуван]]а, а у вези са тим и становништва, највише [[ислам|муслиман]]ског.


Током [[20. век]]а у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. г. [[Први балкански рат|Првим балканским ратом]] дотад [[османско царство|турско]] подручје постаје део савремене [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], али је после [[Први светски рат|Првог светског рата]] град враћен [[Краљевина Грчка|Грчкој]]. После тога, услед [[Грчко-турски рат 1919—1922.|Грчко-турског рата]] 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања [[Турци|Турака]] и осталих [[ислам|муслимана]] и досељавања [[Грци|Грка]] из [[Мала Азија|Мале Азије]]. У раздобљу после [[Други светски рат|Другог светског рата]] дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста.
Током [[20. век]]а у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. г. [[Први балкански рат|Првим балканским ратом]] дотад [[османско царство|турско]] подручје постаје део савремене [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], али је после [[Први светски рат|Првог светског рата]] град враћен [[Краљевина Грчка|Грчкој]]. После тога, услед [[Грчко-турски рат 1919—1922.|Грчко-турског рата]] 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања [[Турци|Турака]] и осталих [[ислам|муслимана]] и досељавања [[Грци|Грка]] из [[Мала Азија|Мале Азије]]. У раздобљу после [[Други светски рат|Другог светског рата]] дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста.


==Градске знаменитости==
== Градске знаменитости ==


Ксанти је познат по добро очуваној [[Балкан|балканској]] архитектури у оквиру старог градског језгра. Добро је очувана и [[византијско царство|византијска]] тврђава изнад града. Град је познат и по очуваном старом базару, који се одржава сваке суботе. Захваљуући њему Ксанти зову и „градом хиљаду боја“.
Ксанти је познат по добро очуваној [[Балкан|балканској]] архитектури у оквиру старог градског језгра. Добро је очувана и [[византијско царство|византијска]] тврђава изнад града. Град је познат и по очуваном старом базару, који се одржава сваке суботе. Захваљуући њему Ксанти зову и „градом хиљаду боја“.


==Становништво==
== Становништво ==


Становништво углавном чине [[Грци]] и [[ислам|муслиман]]ска мањина у [[Грчка|Грчкој]], која је опстала у [[Тракија|Тракији]]. Многи [[Грци]] воде порекло од избеглица из [[Мала Азија|Мале Азије]].
Становништво углавном чине [[Грци]] и [[ислам|муслиман]]ска мањина у [[Грчка|Грчкој]], која је опстала у [[Тракија|Тракији]]. Многи [[Грци]] воде порекло од избеглица из [[Мала Азија|Мале Азије]].


== Види још ==
== Види још ==
*[[Префектура Ксанти]]
* [[Префектура Ксанти]]
*[[Тракија]]
* [[Тракија]]


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Грчка}}
{{Commonscat|Xanthi}}
{{Commonscat|Xanthi}}



== Спољашње везе ==
{{портал|Грчка}}


{{Градови у Грчкој - списак}}
{{Градови у Грчкој - списак}}

Верзија на датум 13. октобар 2013. у 13:57

Ксанти
Ξάνθη
Градски часовник - симбол града
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаИсточна Македонија и Тракија
Становништво
Становништво
 — 2001.52.270
 — густина341,41 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41° 08′ 00″ С; 24° 53′ 00″ И / 41.1333333333° С; 24.8833333333° И / 41.1333333333; 24.8833333333
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина115 m
Површина153,1 km2
Ксанти на карти Грчке
Ксанти
Ксанти
Ксанти на карти Грчке
Поштански број671 00
Регистарска ознакаAH;

Ксанти (грч.: Ξάνθη - Xanthi, тур. İskeçe, буг. Скеча) је главни град округа Ксанти, на усредишњем делу периферије Источна Македонија и Тракија. Најближи велики грчки град је Солун на 219 km.

Природну услови

Ксанти се налази у средишем делу грчке Тракије, на месту где приморска равница прелази у брдско подручје на северу. Северно од града пружају се планине Коула, дела планинског ланца Родопи. Јужно од града пружа се равница до не тако удаљеног Егејског мора (око 20 км). Клима у граду је измењено средоземна, са топлим летима и хладним зимама.

Историја

У околини града Ксанти откривени остаци праисторијских људи, вероватно Трачана. Током старогрчког времена 25 km јужно од града образовано је старогрчко насеље Абдера, место рођења многих великана међу којима Демокрит (отац атомских наука) софиста Протагорас, песник Никенетос, филозоф Анахсархос и историчар Хекатеос. На месту древног града пронађени су остаци зидова велике зграде која се састојала од неких 26 соба.

Током римског времена ово насеље је знатно напредовало, пре свега захваљујући добром положају на путу Игњација. На крају овог раздобља долази до провале варвара на подручје Ксантија, па млада византијска држава је од града прави знатно утврђење, које је и данас сачувано изнад савременог града.

1383. године подручје Ксантија су заузеле Османлије. Удео хришћана је брзо опадао у следећим вековима, па муслимани постају све већа месна скупина. Током 18. и 19. века десио се развој пољопривреде, углавном узгајања дувана, а у вези са тим и становништва, највише муслиманског.

Током 20. века у подручју Ксантија десиле су се знатне промене. 1912. г. Првим балканским ратом дотад турско подручје постаје део савремене Бугарске, али је после Првог светског рата град враћен Грчкој. После тога, услед Грчко-турског рата 1922-23. године, дошло је до мањег исељавања Турака и осталих муслимана и досељавања Грка из Мале Азије. У раздобљу после Другог светског рата дошло је до осавремењава града, што је довело до његовог раста.

Градске знаменитости

Ксанти је познат по добро очуваној балканској архитектури у оквиру старог градског језгра. Добро је очувана и византијска тврђава изнад града. Град је познат и по очуваном старом базару, који се одржава сваке суботе. Захваљуући њему Ксанти зову и „градом хиљаду боја“.

Становништво

Становништво углавном чине Грци и муслиманска мањина у Грчкој, која је опстала у Тракији. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије.

Види још

Спољашње везе