Пиринејско полуострво — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
=== Држава Визигота === |
=== Држава Визигота === |
||
{{Главни чланак|Визиготско краљевство}} |
{{Главни чланак|Визиготско краљевство}} |
||
[[Датотека:Reino de los visigodos-sr.svg|мини|десно|Визиготско краљевство почетком 6. века]] |
|||
[[Визиготи]] су од 418. године имали краљевство у [[Аквитанија|Аквитанији]] (јужна Француска). Године 507. Франци запоседају њихове поседе и они се повлаче преко Пиренеја. У раздобљу 510-531. одбијају франачке покушаје продора. |
[[Визиготи]] су од 418. године имали краљевство у [[Аквитанија|Аквитанији]] (јужна Француска). Године 507. Франци запоседају њихове поседе и они се повлаче преко Пиренеја.<ref name="Cambridge Ancient v. 14">{{cite book|last=Cameron|first=Ward |coauthors=Perkins and Whitby |title=The Cambridge Ancient HIstory - Volume XIV. Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600|page=113-114}}.</ref> У раздобљу 510-531. одбијају франачке покушаје продора. |
||
Године [[534]]. |
Године [[534]]. формирали су своју државу са седиштем у [[Толедо|Толеду]], која је контролисала највећи део полуострва. Сузбили су продоре [[Византија|Византије]] и [[Свеви|Свева]] и угушили побуне локалног становништва у [[Баскија (историјска територија)|Баскији]] и [[Андалузија|Андалузији]]. |
||
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године. Касније се у Толеду одржавају локални |
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније се у Толеду одржавају локални савети, који имају битан утицај на политику краљевства. |
||
[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизам|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније |
[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизам|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{cite book|author=Michael Frassetto|title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation|url=http://books.google.com/books?id=yW-GfElbafQC&pg=PA304|date=1 January 2003|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-263-9|pages=304}}</ref> Црква је у овом периоду имала знатан утицај. Потицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који су бранили своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика била је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца. |
||
Краљеви |
Краљеви су водили политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимали су и учвршћивали старе римске установе. Године [[654]]. донесен је законик ''[[Liber iudiciorum]]'', који је заменио разне врсте обичајног права.<ref name="Sarris2011">{{cite book|author=Peter Sarris|title=Empires of Faith: The Fall of Rome to the Rise of Islam, 500-700|url=http://books.google.com/books?id=gn_KualBC6AC&pg=PA422|date=27 October 2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-926126-0|pages=323-324}}</ref> |
||
Борбе за престо су ослабиле државу Визигота и учиниле је лаком метом муслиманских освајача почетком [[8. век]]а. |
|||
Краљеви међутим не успевају сузбити партикуларистичке тенденције. |
|||
=== Маварска освајања === |
=== Маварска освајања === |
||
Верзија на датум 28. октобар 2013. у 13:38
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Пиринејско полуострво се налази на крајњем југозападу Европе. Од Француске је одељено планинским ланцем Пиринеја по којем је добило име. Познато је и под називом Иберијско полуострво, а назван је по старом народу (Ибери), који је у давној прошлости насељавао један део полуострва. Данас се на њему налазе државе Шпанија, Андора и Португалија, као и британска прекоморска територија Гибралтар.
Географија
Пиринејски полуострво, с површином од око 580.000 km², најзападније од три јужноевропска полуострва (Пиринејског, Апенинског и Балканског), односно четири северномедитеранска полуострва (три наведена и Мала Азија), и има све одлике континенталности.
Рељеф и клима
Источни део Шпаније има медитеранску климу, остали дијелови кренути Атлантском океану имају океанску климу, а унутрашњост има континенталну климу.
Историја
Праисторијско раздобље
Пиренејско полуострво било је насељено већ у палеолиту. У пећинама, од којих је најславнија Алтамира, нађене су бројне пећинске слике.
У млађем каменом добу и у бакарном добу, Пиринејско полуострво је било једно од културних средишта.
Ширење Сахарске пустиње узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази Гибралтарски мореуз и насељава се на Пиренејском полуострву. Ту оснивају стална насеља, а касније се отварају и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.
Племена земљорадника и сточара касније с Пиренејског полуострва одлазе на север, копненим путем преко Пиренеја или бродовима. Насељавају се на подручјима западне и средње Европе. У II и III миленијуму пре Христа постојала је значајна поморска трговина дуж атлантске обале, која касније замире због сталних ратова и гусарских напада.
Пре римског освајања
Владавина Римљана
Почетком I миленијума пре нове ере Феничани оснивају трговачка насеља (факторије) на јужној обали. У VII веку пре Христа насељавају се и Грци, али поморску трговину у следећим вековима контролишу Картагињани. Унутрашњост земље освајају Келти.
Од почетка II века п. н. е. Картагињане замењују Римљани. Постепено продиру у унутрашњост и до краја I века пре нове ере. Освојили су читаво полуострво и основали неколико провинција. Сузбијају устанке домаћег становништва и проводе интензивну романизацију.
Слабљењем Римског царства, са севера продиру разни варварски народи: Алани, Свеви, Вандали, Визиготи.
Држава Визигота
Визиготи су од 418. године имали краљевство у Аквитанији (јужна Француска). Године 507. Франци запоседају њихове поседе и они се повлаче преко Пиренеја.[1] У раздобљу 510-531. одбијају франачке покушаје продора.
Године 534. формирали су своју државу са седиштем у Толеду, која је контролисала највећи део полуострва. Сузбили су продоре Византије и Свева и угушили побуне локалног становништва у Баскији и Андалузији.
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана три црквена концила Запада између 396. и 589. године.[2] Касније се у Толеду одржавају локални савети, који имају битан утицај на политику краљевства.
Визиготи су током два века били аријанци. Краљ Рекард I попео се на престо 586. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на католицизам.[3] Црква је у овом периоду имала знатан утицај. Потицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који су бранили своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика била је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца.
Краљеви су водили политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимали су и учвршћивали старе римске установе. Године 654. донесен је законик Liber iudiciorum, који је заменио разне врсте обичајног права.[4]
Борбе за престо су ослабиле државу Визигота и учиниле је лаком метом муслиманских освајача почетком 8. века.
Маварска освајања
Реконкиста
После реконкисте
Становништво
Народи
Религија
Огромна већина становника у свим државама и територијама Пиринејског полуострва су католици по вероисповести. Друге религије су слабо заступљене, мада постоје мале заједнице протестаната и других хришћана, муслимана, хиндуса и јевреја. У Шпанији и Португалу постоји значајан број нерелигиозних особа.
У анкети Центра за социолошка истраживања из фебруара 2013, 70,9% испитаних Шпанаца се изјаснило као католици, 24,6% се изјаснило као нерелигиозни, док је 2,4% испитаника навело да припадају некој другој религији.[5]
Католици чине 81% становништва Португала, према резултатима пописа из 2011. Припадници других хришћанских вероисповести чине 3,3% становништва, а нерелигиозних је 6,8%.[6]
У Андори је преко 90% становништва католичке вероисповести,[7] док у Гибралтару има око 78% католика.[8]
Језици
Најзаступљенији језици на Пиринејском полуострву су шпански, португалски, каталонски, галицијски и баскијски.
Шпански језик (или кастиљански) је службени језик у Шпанији и има највише говорника. У истраживању Евробарометра из 2005, 89% анкетираних становника Шпаније је навело шпански као свој матерњи језик.[9]
Португалски језик је готово универзални језик у Португалу и други је најзаступљенији језик на Пиринејском полуострву.
Каталонски језик је службени језик у Каталонији и Андори, а говори се и у неким деловима Арагона и Мурсије. Дијалекат каталонског језика познат као валенсијански језик је службени језик у Валенсијанској покрајини. Каталонски језик је матерњи за 5 до 6 милиона људи.[10] У анкети Евробарометра из 2005, 9% испитаника из Шпаније је навело каталонски као свој матерњи језик.[9]
Галицијски језик је службени језик у Галицији и њиме говори око 2 милиона људи.[10]
Баскијски језик има око 600.000 говорника на северу Шпаније и службени је језик у Баскији и Навари.[10]
Остали мањи језици су арагонски, астуријски, леонски, астурлеонски и окситански.
Државе и територије
| Држава/ Територија |
Становништво (на полуострву) | km2 | % | Напомена |
|---|---|---|---|---|
 Шпанија
|
~ 43.500.000 | 505.519 | 85% | Без Балеарских острва, Канарских острва, Сеуте и Мелиље. |
 Португал
|
~ 10.000.000 | 89.261 | 15% | Без Азорских острва и Мадеире |
 Француска
|
12.035 | 540 | <1% | Француска Сердања се налази на јужној страни Пиринеја, и технички припада Пиринејском полуострву. |
 Андора
|
84.082 | 468 | <1% | Држава на јужној страни Пиринеја, између Француске и Шпаније. |
 Гибралтар
|
29.431 | 7 | <1% | Британска прекоморска територија |
Највећи градови
| № | Град | Популација | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
_25.jpg) Мадрид  Барселона |
1. | Мадрид | Шпанија | 3.198.645 |  Валенсија  Севиља | ||||
| 2. | Барселона | Шпанија | 1.611.013 | ||||||
| 3. | Валенсија | Шпанија | 792.054 | ||||||
| 4. | Севиља | Шпанија | 698.042 | ||||||
| 5. | Сарагоса | Шпанија | 678.115 | ||||||
| 6. | Малага | Шпанија | 561.435 | ||||||
| 7. | Лисабон | Португалија | 547.733 | ||||||
| 8. | Мурсија | Шпанија | 437.667 | ||||||
| 9. | Билбао | Шпанија | 351.356 | ||||||
| 10. | Аликанте | Шпанија | 329.325 | ||||||
Види још
Референце
- ^ Cameron, Ward. The Cambridge Ancient HIstory - Volume XIV. Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600. стр. 113-114. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ). - ^ councils of Toledo, Encyclopædia Britannica, приступљено на дан 28. 10. 2013.
- ^ Michael Frassetto (1. 1. 2003). Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation. ABC-CLIO. стр. 304. ISBN 978-1-57607-263-9.
- ^ Peter Sarris (27. 10. 2011). Empires of Faith: The Fall of Rome to the Rise of Islam, 500-700. Oxford University Press. стр. 323—324. ISBN 978-0-19-926126-0.
- ^ Barómetro de abril, Centro de investigaciones Sociológicas, приступљено на дан 28. 10. 2013.
- ^ Census - Final results : Portugal - 2011, Statistics Portugal, приступљено на дан 28. 10. 2013.
- ^ 2011 Report on International Religious Freedom - Andorra, United States Department of State, приступљено на дан 28. 10. 2013.
- ^ Census of Gibraltar 2001, Government of Gibraltar, приступљено на дан 28. 10. 2013.
- ^ а б Europeans and their Languages, Eurobarometer, приступљено на дан 27. 10. 2013.
- ^ а б в The languages of Spain, cyberspain.com, приступљено на дан 27. 10. 2013.
- ^ „Portugal: Cities”. citypopulation.de. Приступљено 27. 10. 2013.
- ^ „Spain: Major Cities”. citypopulation.de. Приступљено 27. 10. 2013.
