Нина Кирсанова — разлика између измена
| Ред 23: | Ред 23: | ||
=== Каријера === |
=== Каријера === |
||
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз|Париза]], у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" /> |
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз|Париза]], у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" /> |
||
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов|Ане Павлове]]. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд|Београду]] чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у [[Опера |
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов|Ане Павлове]]. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд|Београду]] чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у [[Опера Монте Карло|Опери Монте Карло]], као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у [[Литванска опера|Литванској опери]]. Почетком [[Други светски рат|Другог светког рата]] одлучује да се врати у [[Београд]], који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на [[Дорћол|Дорћолу]], где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога.<ref name="ТОБ" /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 28. октобар 2013. у 14:40
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Нина Кирсанова | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1898. |
| Место рођења | Москва Руска Царевина |
| Датум смрти | 3. фебруар 1989. |
| Место смрти | Београд СФР Југославија |
Нина Кирсанова била је врхунска балерина, болничарка, археолог и глумица. [1] Била је једна од најзначајнијих балетских уметница у Београду, исказујући се као примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. [2]
Биографија
Нина Васиљевна Кирсанова рођена је 1898. године у Москви, у породици Василија и Зинаиде Ванер. Име „Кирсанова” користила је као уметничко. Нина је балетско школовање започела доста касно, тек у 13-ој години, због противљења њеног оца. На Московском театралном училишту 1919. године завршила је виши студијски одсек и исте године удала се за Бориса Попова, оперског солисту Бољшој театра. На његов наговор, Нина се пријављује и пролази аудицију у Бољшој театру, али никада није заиграла на сцени чувеног позоришта, јер је већ 1920. године избегла са мужем у Пољску, а потом одатле у Београд 1923. године.[3]
Каријера
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре позоришта „Мањеж“, а потом и Народног позоришта, где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у Француску био је исувише јак, па Нина Кирсанова 1926. године одлази пут Париза, у једну од најјачих балетских школа света.[2] Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне Ане Павлове. Наступа као примабалерина на свим континентима од 1927. до 1931. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према Београду чини своје, па се Кирсанова враћа у Србију, где постаје шеф балета, кореограф и редитељ Народног позоришта. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ 1934. године ангажована је у Опери Монте Карло, као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у Литванској опери. Почетком Другог светког рата одлучује да се врати у Београд, који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на Дорћолу, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога.[3]
Референце
- ^ http://www.pravda.rs/2011/08/05/arheolog-sa-70-a-glumica-sa-85-godina/
- ^ а б „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.
- ^ а б Beogradski stranci, Turistička organizacija Beograda, 2009.