Нина Кирсанова — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 32: | Ред 32: | ||
== Спољашњи линкови == |
== Спољашњи линкови == |
||
* {{IMDb name|0456868}} |
|||
http://www.imdb.com/name/nm0456868/ |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 28. октобар 2013. у 16:07
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Нина Кирсанова | |
---|---|
Датум рођења | 1898. |
Место рођења | Москва, Руска Царевина |
Датум смрти | 3. фебруар 1989. |
Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Нина Кирсанова била је једна од најзначајнијих балетских уметница у Београду, исказујући се као врхунска примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. [1] Поред тога, била је и болничарка, археолог и глумица. [2]
Рани живот
Нина Васиљевна Кирсанова рођена је 1898. године у Москви, у породици Василија и Зинаиде Ванер. Име „Кирсанова” користила је као уметничко. Нина је балетско школовање започела доста касно, тек у 13-ој години, због противљења њеног оца. На Московском театралном училишту 1919. године завршила је виши студијски одсек и исте године удала се за Бориса Попова, оперског солисту Бољшој театра. На његов наговор, Нина се пријављује и пролази аудицију у Бољшој театру, али никада није заиграла на сцени чувеног позоришта, јер је већ 1920. године избегла са мужем у Пољску, а потом одатле у Београд 1923. године.[3]
Каријера
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре позоришта „Мањеж“, а потом и Народног позоришта, где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у Француску био је исувише јак, па Нина Кирсанова 1926. године одлази пут Париза, у једну од најјачих балетских школа света.[1] Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне Ане Павлове. Наступа као примабалерина на свим континентима од 1927. до 1931. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према Београду чини своје, па се Кирсанова враћа у Србију, где постаје шеф балета, кореограф и редитељ Народног позоришта. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ 1934. године ангажована је у Опери Монте Карло, као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у Литванској опери. [3]
Други светски рат
Почетком Другог светког рата одлучује да се врати у Београд, који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на Дорћолу, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога. Током ратних година успевала је да одржи ансамбл Народног позоришта на окупу, иако је зграда позоришта била тешко оштећена приликом бобмбардовања 1941. године и није била у функцији. По уласку Црвене армије у Београд, многи руски балетски радници, из страха од одмазде, отишли су из њега. Одмах после бомбардовања 1945. године, Нина Кирсанова се ангажовала као болничарка, превијајући рањенике и асистирајући у операционим салама. Од детињства је била добро упућена у медицину, јер јој је мајка била лекар. [3]
Крај каријере и нов почетак
После рата, оснива балетски студио у позоришту, који је заједно са Балетским одсеком на Музичкој академији прерастао у Државну балетску школу. Тако је Нина Кирсанова била један од оснивача и утемељивача развоја Средње балетске школе у Београду. Њен балетски ангажман у Народном позоришту окончан је 18. децембра 1951. године, извођењем опроштајне представе „Лабудово језеро“, коју је Нина поставила као кореограф и редитељ. Тада је прославила 35 година рада и последњи пут наступила као примабалерина.[3]
По одласку у пензију бави се балетским радом, али налази времена да оствари давнашњу жељу и уписује и завршава студије археологије на Филозофском факултету у Београду, а у 70-ој години живота магистрира и затим путује по земљама Блиског истока у склопу научних експедиција. Као да јој све то није било довољно, Нина Кирсанова се опробала и као глумица у култном остварењу Срђана Карановића „Нешто између“, тако да је филмски деби имала у својој 85-ој години. Последње године живота провела је на Чубури, веома скромно у собици са малом кухињом и купатилом које је сама пројектовала и направила. Преминула је 1989. године у 91-ој години живота и сахрањена је у Алеји великана. Својим делом задужила је Србију и Београд, који јој се одужио улицом на Звездари и музејском поставком у Музеју позоришне уметности.[2]
Спољашњи линкови
- Нина Кирсанова на сајту IMDb (језик: енглески)
Референце
- ^ а б „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.
- ^ а б „Правда“, Археолог са 70, а глумица са 85 година, 5. август 2011.
- ^ а б в г Beogradski stranci, Turistička organizacija Beograda, 2009.