Васа Јовановић — разлика између измена
м Bot: formatiranje referenci |
мНема описа измене |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
| датум_рођења = [[фебруар]] [[1874]]. |
| датум_рођења = [[фебруар]] [[1874]]. |
||
| место_рођења = [[Скопље]] |
| место_рођења = [[Скопље]] |
||
| држава_рођења = <br /> |
| држава_рођења = <br />[[Османско царство]] |
||
| датум_смрти = [[31. децембар]] [[1970]]. |
| датум_смрти = [[31. децембар]] [[1970]]. |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[ |
| држава_смрти = [[СФРЈ]] |
||
| држављанство = |
| држављанство = |
||
| народност = |
| народност = |
Верзија на датум 8. новембар 2013. у 13:58
Василије Јовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Василије Јовановић |
Датум рођења | фебруар 1874. |
Место рођења | Скопље, Османско царство |
Датум смрти | 31. децембар 1970. |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Др Василије Јовановић-Васа Маћедонац био је српски правник, политичар и национални радник. Један је од оснивача српске четничке организације 1903. и Лиге народа.
Биографија
Рођен је у Скопљу фебруара 1874. Његова породица била је из села Кожља у Тавору али се 1874. због зулума Албанаца склонила у Скопље када је Василије и рођен, а затим у Београд. У Београду је Василије завршио гимназију и правне науке на Великој школи, док је докторат одбранио у Бриселу.[1] Био је члан београдске масонске ложе Побратимство у којој се упознао са Луком Ћеловићем и Милорадом Гођевцем. Будући да је Гођевац још од 1900. био у контакту са Србима комитама ВМРОа упознао је Василија са њима и својим планом да се оснује српски четнички комитет. Када су се Лука Ћеловић и Јован Атанацковић придружили двојцу Гођевац-Јовановић и након нових прилика које је створио Илинденски устанак, српски револуционарни комитет био је формиран септембра 1903. Василије Јовановић био је секретар првобитног Централног одбора.[2] На раду у српском комитету остао је до 1905. Учествовао је у Првом светском рату и неко време провео је у Француској. Након рата учествовао је као југословенски делегат у оснивању Лиге народа. Активно је учествовао у политичком животу Краљевине Југославије , био је члан неколико влада као министар саобраћаја. Преживео је Други светски рат и доживео дубоку старост. Умро је у Београду 1970.[1]