Авион Б-12 — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
м reference |
||
Ред 54: | Ред 54: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
⚫ | |||
* {{cite book |
|||
| last = Димитријевић |
|||
| first = Бојан Б. |
|||
⚫ | |||
| date = 2006 |
| date = 2006 |
||
| publisher = Институт за савремену историју |
| publisher = Институт за савремену историју |
Верзија на датум 13. новембар 2013. у 21:10
Опште | |
---|---|
Земља порекла | СФРЈ |
Авион Б-12 је био пројект млазног југославенског ловца-пресретача из педесетих година 20. века.
Пројектовање и развој
Прототипски развој је започет у фабрици Икарус. Израђен је модел авиона и испитан је у аеротунелу у Шведској и у воденокавитационом у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову. Пројект и први прототип је рађен у земунском Икарусу од 1954. до 1958. под вођством пуковника Драгољуба Бешлина. Израда прототипа је прекинута, са одлуком РВ и ПВО. Био је предвиђен као једносед и имао је два турбомлазна мотора Вајпер, са по 800 kg потиска.
Од његове производње се одустало око 1957. године, када је дошло до нормализације спољних односа Југославије са СССР и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у Ваздухопловнотехнички институт. Такође је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.
По ријечима генерала Саве Пустиње, директора Ваздухопловнотехничког института до 1992. године:
Авион Б-12 је први домаћи пројекат с танким стреластим крилом, стајним трапом типа „бицикл“, предвиђеним за лет на крозвучним и надзвучним брзинама. Није био реалан, пошто и у развијеним земљама, у то време, још нису били довољно разјашњени феномени крозвучне и надзвучне аеродинамике. Југословенски стручњаци су поготово заостајали, а није ни постојала лабораторијска подршка за тај опсег брзина. Из тих разлога је програм прекинут у току свог прототипског развоја.
Литература
- Димитријевић, Бојан Б. (2006). Југословенско ратно ваздухопловство: 1942-1992. (на језику: (језик: српски)). Београд: Институт за савремену историју. ISBN 86-7403-105-3.